Русинскы језык јест децентрализованы језык, состојечи се из нєколикых диалектов, нєкторе из којих имєјут литературне стандарты. Русинскы језык јест националны језык Русинов и изкористаје се јими в Закарпатској области Украјины, източној Словакији, а такоже в Пољскє, Војеводинє (Србија), Славонији (Хрватији), Мадјарији и Румунији. Русинскы језык состоји се из двох диалектных груп: карпаторусинској и јужнорусинској.
| rue?русинськый язык, русинська бисїда, руски язык | |
| Обча информација | |
|---|---|
| Оземја | Украјина, Пољска, Србија, Хрватија, Мадјарија, Румунија |
| Народност | Русины |
| Писменност | кирилица |
| Служебны статус | |
| Познанны језык меншинств | Боснија и Херцеговина, Хрватија, Мадјарија, Румунија, Пољска, Србија и Словакија |
Истнује спор, трєба ли разгледати русинскы како оддєлны једины језык с нєколикыми литературными стандартами, како нєколико разных, але родственых језыков, або како диалект украјинского језыка.
Русинскы јест признаны како охранимы језык националного меншинства в Боснији и Херцеговинє, Хрватији, Вугрији, Румунији, Пољскы (како лемковскы), Србији и Словакији.
Русинскы језык имєје три литературных нормы: прешовско-русинска, јужнорусинска (паннонска) и лемковка. Прешовско-русинска јест кодификована норма језыка Русинов източној Словакији — Прешовшчины. Јужнорусинска, або паннонска норма јест кодификована норма језыка Русинов сєверозападној Србији и източној Хрватији. Он имєје множство јужнословјанскых чрт и тым јесе различны од иных русинских диалектов. Лемковска норма јест кодификована норма језыка Русинов (лемков) Пољскы.