Praviš stranicu "Тодор Живков"

Jump to navigation Jump to search
Toj zapis pisě se kiriliceju, ibo on razkazyvaje o ljudah ili kulturě Bulgarije.

Jestli možete, prosimo, pišite kiriliceju v sěm zapisu ili latiniceju s transliteracijeju. Ne prěměnjajte pismo zapisa bez konsensusa.

Nove jeste na viki? Koristajte ikonku OOjs UI icon edit-ltr.svg svrhu vpravo okna pravki i vključite vizualny redaktor dlja prostoj pravki stranic.

The edit can be undone. Please check the comparison below to verify that this is what you want to do, and then save the changes below to finish undoing the edit.

Poslědnja revizija Tvoj tekst
Vrš 1: Vrš 1:
{{Koristajte kirilicu|bg}}
 
 
[[File:Bundesarchiv Bild 183-B0115-0010-066, Berlin, VI. SED-Parteitag, Warnke, Shiwkow - Zhivkov.jpg|thumb|Живков в 1963 годе в [[Немција|Немечкој Демократичној Републике]]]]
 
[[File:Bundesarchiv Bild 183-B0115-0010-066, Berlin, VI. SED-Parteitag, Warnke, Shiwkow - Zhivkov.jpg|thumb|Живков в 1963 годе в [[Немција|Немечкој Демократичној Републике]]]]
'''Тодор Христов Живков''' ({{lang|bg|Тодор Христов Живков}}; [[Правец]], 7 септембра 1911 – [[Софија]], 5 августа 1998) был [[Булгарија|булгарски]] политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж [[Булгарска народна република|Булгарској народној републики]]. Он је был најдолго владајучи водж Взходного блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в хисторијє.
+
'''Тодор Христов Живков''' ({{lang|bg|Тодор Христов Живков|cyrl = 1}}; [[Правец]], 7 септембра 1911 – [[Софија]], 5 августа 1998) был [[Булгарија|булгарски]] политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж Булгарској Народној Републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного Блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в историји.
   
 
== Житије ==
 
== Житије ==
Живков је был член [[Булгарска комунистична партија|Булгарској комунистичној партије]] од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в [[Софија|Софији]]. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат [[Политбјуро|Политбјура]] ЦК БКП.
+
Живков је был член [[Булгарска Комунистична Партија|Булгарској Комунистичној Партије]] од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в [[Софија|Софији]]. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат [[Политбјуро|Политбјура]] ЦК БКП.
   
 
В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.
 
В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.
   
На половине шестидесетых лет Живков је предложил [[Никита Хрушчев|Хрушчеву]], же бы Булгарија стала чест [[Советскы сојуз|СССР]]. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер [[Георги Атанасов]], министр внешньих дел [[Петар Младенов]] и такоже водж Советского Сојуза, [[Михаил Горбачев]], которы решил избавити се Живкова.
+
На половине шестидесетых лет Живков је предложил [[Никита Хрушчев|Хрушчеву]], же бы Булгарија стала чест [[Советски Сојуз|СССР]]. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер [[Георги Атанасов]], министр внешньих дел [[Петар Младенов]] и такоже водж Советского Сојуза, [[Михаил Горбачев]], которы решил избавити се Живкова.
   
В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска народна республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.
+
В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска Народна Республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.
   
 
{{Sortovati|Живков, Тодор}}
 
{{Sortovati|Живков, Тодор}}
  +
{{Interwiki|Q28517}}
   
 
[[Category:Indeks:Politiki]]
 
[[Category:Indeks:Politiki]]
 
[[Category:Bulgarija]]
 
[[Category:Bulgarija]]
 
[[d:Q28517]]
 

Kda vy budete skladovati stranicu, vy suglašajete se s izpuščanjem svojego vklada pod dozvolenjem Creative Commons Attribution Share Alike. Vy suglašajete se, čto hiperlink ili URL-adres jest dostatočno pripisanje pod dozvolenjem Creative Commons.

Ne vpišite dělo, ktoro jest pod ohranoju avtorskyh prav, bez pozvoljenja.

Anulovati Pomoč pri pravjenju (otvori se v novom oknu)