Difference between revisions of "Тодор Живков"

Iz Medžuviki, svobodnoj encyklopedije
Jump to navigation Jump to search
[checked revision][checked revision]
m (chg)
(koristajte kirilicu)
 
(One intermediate revision by the same user not shown)
Vrš 1: Vrš 1:
  +
{{Koristajte kirilicu|bg}}
 
[[File:Bundesarchiv Bild 183-B0115-0010-066, Berlin, VI. SED-Parteitag, Warnke, Shiwkow - Zhivkov.jpg|thumb|Живков в 1963 годе в [[Немција|Немечкој Демократичној Републике]]]]
 
[[File:Bundesarchiv Bild 183-B0115-0010-066, Berlin, VI. SED-Parteitag, Warnke, Shiwkow - Zhivkov.jpg|thumb|Живков в 1963 годе в [[Немција|Немечкој Демократичној Републике]]]]
'''Тодор Христов Живков''' ({{lang|bg|Тодор Христов Живков}}; [[Правец]], 7 септембра 1911 – [[Софија]], 5 августа 1998) был [[Булгарија|булгарски]] политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж Булгарској Народној Републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного Блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в историји.
+
'''Тодор Христов Живков''' ({{lang|bg|Тодор Христов Живков}}; [[Правец]], 7 септембра 1911 – [[Софија]], 5 августа 1998) был [[Булгарија|булгарски]] политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж [[Булгарска народна република|Булгарској народној републики]]. Он је был најдолго владајучи водж Взходного блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в хисторијє.
   
 
== Житије ==
 
== Житије ==
Живков је был член [[Булгарска Комунистична Партија|Булгарској Комунистичној Партије]] од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в [[Софија|Софији]]. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат [[Политбјуро|Политбјура]] ЦК БКП.
+
Живков је был член [[Булгарска комунистична партија|Булгарској комунистичној партије]] од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в [[Софија|Софији]]. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат [[Политбјуро|Политбјура]] ЦК БКП.
   
 
В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.
 
В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.
   
На половине шестидесетых лет Живков је предложил [[Никита Хрушчев|Хрушчеву]], же бы Булгарија стала чест [[Советски Сојуз|СССР]]. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер [[Георги Атанасов]], министр внешньих дел [[Петар Младенов]] и такоже водж Советского Сојуза, [[Михаил Горбачев]], которы решил избавити се Живкова.
+
На половине шестидесетых лет Живков је предложил [[Никита Хрушчев|Хрушчеву]], же бы Булгарија стала чест [[Советскы сојуз|СССР]]. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер [[Георги Атанасов]], министр внешньих дел [[Петар Младенов]] и такоже водж Советского Сојуза, [[Михаил Горбачев]], которы решил избавити се Живкова.
   
В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска Народна Республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.
+
В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска народна республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.
   
 
{{Sortovati|Живков, Тодор}}
 
{{Sortovati|Живков, Тодор}}
{{Interwiki|Q28517}}
 
   
 
[[Category:Indeks:Politiki]]
 
[[Category:Indeks:Politiki]]
 
[[Category:Bulgarija]]
 
[[Category:Bulgarija]]
  +
  +
[[d:Q28517]]

Poslědnja revizija v 12:53, 25 mart 2021

Тодор Христов Живков (булг.: Тодор Христов Живков; Правец, 7 септембра 1911 – Софија, 5 августа 1998) был булгарски политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж Булгарској народној републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в хисторијє.

Житије[praviti | praviti kod]

Живков је был член Булгарској комунистичној партије од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в Софији. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат Политбјура ЦК БКП.

В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.

На половине шестидесетых лет Живков је предложил Хрушчеву, же бы Булгарија стала чест СССР. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер Георги Атанасов, министр внешньих дел Петар Младенов и такоже водж Советского Сојуза, Михаил Горбачев, которы решил избавити се Живкова.

В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска народна республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.