Difference between revisions of "Тодор Живков"

Iz Medžuviki, svobodnoj encyklopedije
Jump to navigation Jump to search
[unchecked revision][checked revision]
m (1 revision)
(clean up)
Vrš 1: Vrš 1:
 
[[File:Bundesarchiv Bild 183-B0115-0010-066, Berlin, VI. SED-Parteitag, Warnke, Shiwkow - Zhivkov.jpg|thumb|Живков в 1963 годе в [[Немција|Немечкој Демократичној Републике]]]]
{{latinica|Todor Živkov}}
 
 
'''Тодор Христов Живков''' (булг.: ''Тодор Христов Живков''; [[Правец]], 7 септембра 1911 [[Софија]], 5 августа 1998) был [[Булгарија|булгарски]] политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж Булгарској Народној Републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного Блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в историји.
[[File:Bundesarchiv Bild 183-B0115-0010-066, Berlin, VI. SED-Parteitag, Warnke, Shiwkow - Zhivkov.jpg|thumb|280px|right|Живков в 1963 годѣ в [[Нѣмција|Нѣмечкој Демократичној Републикѣ]]]]
 
'''Тодор Христов Живков''' ([[булгарски]]: Тодор Христов Живков) (Правец, 7 септембра 1911 - Софија, 5 августа 1998) - [[Булгарија|булгарски]] политик и комунистичны активист. Чрѣз 35 лѣт, он је был водж Булгарској Народној Републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного Блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в историји.
 
   
 
== Житије ==
 
== Житије ==
Живков је был член [[Булгарска Комунистична Партија|Булгарској Комунистичној Партије]] од 1932 года. В 1942 годѣ је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В лѣтах 1948-1949 он је был првы секретар Градского Комитета в [[Софија|Софији]]. В лѣтах 1950-1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат [[Политбјуро|Политбјура]] ЦК БКП.
+
Живков је был член [[Булгарска Комунистична Партија|Булгарској Комунистичној Партије]] од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в [[Софија|Софији]]. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат [[Политбјуро|Политбјура]] ЦК БКП.
   
В часѣ десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је побѣдил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, послѣ избавјенија всѣх противников из партије, Живков је стал премиер. В лѣтах 1971-1989 је был такоже прѣдсѣдатель Државного Совѣта. В априлѣ 1965 года Живков је избѣгл конспирацију срѣд воджев партије и армије, намѣрьајучу про-китајски пуч.
+
В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.
   
На половинѣ шестидесетых лѣт Живков је прѣдложил [[Никита Хрушчев|Хрушчеву]], же бы Булгарија стала чест [[Совѣтски Сојуз|СССР]]. Кромѣ того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори бѣху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избѣгли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер [[Георги Атанасов]], министр внѣшньих дѣл [[Петар Младенов]] и такоже водж Совѣтского Сојуза, [[Михаил Горбачев]], которы рѣшил избавити се Живкова.
+
На половине шестидесетых лет Живков је предложил [[Никита Хрушчев|Хрушчеву]], же бы Булгарија стала чест [[Советски Сојуз|СССР]]. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер [[Георги Атанасов]], министр внешньих дел [[Петар Младенов]] и такоже водж Советского Сојуза, [[Михаил Горбачев]], которы решил избавити се Живкова.
   
В новембрѣ 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всѣх полньеных од ньего функциј. Два мѣсеци позднѣј, в јануарѣ 1990 года, Булгарска Народна Республика и комунистичны систем сут прѣстали јествовати. В томже мѣсеци, Живков је был арештованы и в 1992 годѣ осуджены к седми лѣт в везенији за проневѣрьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је прѣбывал в домовым арештѣ. В августѣ 1998 года Живков је умрѣл од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.
+
В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска Народна Республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.
   
 
{{DEFAULTSORT:Živkov, Todor}}
 
{{DEFAULTSORT:Živkov, Todor}}

Revizija v 17:38, 23 maj 2017

Тодор Христов Живков (булг.: Тодор Христов Живков; Правец, 7 септембра 1911 – Софија, 5 августа 1998) был булгарски политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж Булгарској Народној Републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного Блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в историји.

Житије

Живков је был член Булгарској Комунистичној Партије од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в Софији. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат Политбјура ЦК БКП.

В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.

На половине шестидесетых лет Живков је предложил Хрушчеву, же бы Булгарија стала чест СССР. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер Георги Атанасов, министр внешньих дел Петар Младенов и такоже водж Советского Сојуза, Михаил Горбачев, которы решил избавити се Живкова.

В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска Народна Республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.