Тодор Живков

Iz Medžuviki, svobodnoj encyklopedije
Revizija v 15:00, 20 aprilj 2018 od koristnika Lev (besěda | vklad)
Jump to navigation Jump to search

Тодор Христов Живков (булг.: Тодор Христов Живков; Правец, 7 септембра 1911 – Софија, 5 августа 1998) был булгарски политик и комунистичны активист. Чрез 35 лет, он је был водж Булгарској Народној Републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного Блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в историји.

Житије

Живков је был член Булгарској Комунистичној Партије од 1932 года. В 1942 годе је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В летах 1948–1949 он је был првы секретар Градского Комитета в Софији. В летах 1950–1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат Политбјура ЦК БКП.

В часе десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је победил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, после избавјенија всех противников из партије, Живков је стал премиер. В летах 1971–1989 је был такоже председатель Државного Совета. В априле 1965 года Живков је избегл конспирацију сред воджев партије и армије, намерьајучу про-китајски пуч.

На половине шестидесетых лет Живков је предложил Хрушчеву, же бы Булгарија стала чест СССР. Кроме того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори беху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избегли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер Георги Атанасов, министр внешньих дел Петар Младенов и такоже водж Советского Сојуза, Михаил Горбачев, которы решил избавити се Живкова.

В новембре 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всех полньеных од ньего функциј. Два месеци позднеј, в јануаре 1990 года, Булгарска Народна Республика и комунистичны систем сут престали јествовати. В томже месеци, Живков је был арештованы и в 1992 годе осуджены к седми лет в везенији за проневерьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је пребывал в домовым ареште. В августе 1998 года Живков је умрел од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.