Бєлочрвенобєла хоругва

Белочрвенобела хоругва

Бєлочрвенобєла хоругва (бєл.: бела-чырвона-белы сцяг; кл. бєл.: бел-чырвона-белы сьцяг) јест државна хоругва Бєлоруској народној републикы (1918–1919) и бывша државна хоругва Бєлоруси (1991–1995), једна из народных симболов бєлорусов. Хоругва јест покрыва размером 1:2 с 3 равными хоризонталными чрками — 2 бєлых и 1 чрвеној меджу јими. Была створјена на основє бєлорусскых народных колоров и колоров традицијного народного герба, «Погона».

Користанје

Употрєбјенје бєлочрвенобєлој хоругвы како знака бєлорусского народно-избавитељного движенја, цєлју кторого было државно самоиззначенје бєлорусов, обычајно датујут почетком 20. столєтја. В 1909–1912 роках бєлочрвенобєле тасмы користали студенти-бєлоруси в Санкт-Петербургу. В 1916 року хоругва с бєлочрвенобєлыми колорами имала организација Свез незалежности и нераздєлности Бєлоруси, главој кторој был Вацлав Ластовски.

Генерално прве спомнєнја о користанју бєлорусами бєлочрвенобєлој хоругвы в културно-едукацијној дєјатељности односет се к концу 19. столєтја. При том немаје информације о точној датє створјенја и утвржденја бєлочрвенобєлој хоругвы. Называјут разне даты јего јавјенја: 1905 рок, 1909 рок, 1912 рок, 1917 рок. Подолг многых източников, автором пројекта соврєменного образа бєлочрвенобєлој хоругвы был бєлорусски граджанско-политични и културни дєјатељ Клавдзиј Дуж-Душевски, кторы створил јего по просбє бєлорусскых организациј Санкт-Петербурга. В својих возпомнєнјах Дуж-Душевски свєдчил о свезу тутој хоругвы с гербом «Погон»: «Бєлорусы [давно] считали својеју државноју хоругвоју бєлы Погон на чрвеном пољу». Весноју 1917 рока бєлочрвенобєлу хоругву повјели в Петербургу на будынку Бєлорусского дружства помочи жртвам војны, работником кторого был Дуж-Душевски. В марцу 1917 рока бєлочрвенобєла хоругва стала главным елементом Дња бєлорусского значка в Минску, когда прошла бєлорусска демонстрација, на кторој звучали трєбованја об автономији Бєлоруси.

Тым часом хоругвы по скицє Дуж-Душевского разслали мєстным организацијам. В скицє хоругвы златом были изшите слова «Нехај живе свободна Бєлорус» (бєл.: Нехай жыве вольная Беларусь). В рєшенју Бєлорусского народного комитета в Минску од 25 марца 1917 рока иззначајут свез бєлочрвенобєлој хоругвы с традицијным бєлорусскым орнаментом, в ктором «прєважајут бєле и чрвене колоры». Уж в јулију 1917 рока бєлорусске војини в народных организацијах почели активно користати бєлочрвенобєле тасмы на својих формах дља одличја од прєдставитељев иных народов. Обвезок носити туте тасмы како додаточны знак одличја подтвердило рєшенје Централној рады бєлорусскых организациј од 5 августа 1917 рока. В октобру 1917 рока под бєлочрвенобєлоју хоругвоју прошел сјезд бєлорусскых војинов Сєверного фронта в Вицебску. К декембру 1917 рока бєлочрвенобєле тасмы на војенној формє користали на всих фронтах западного театра бојевых дєјаниј в даљи 3 тысечев километров.

Внєшње линкы

• "50 фактаў за бел-чырвона-белы сьцяг". Радыё Свабода (na bělorusskom). Data dostupa: 20 aprilja 2021.
• Тутој чланок имаје прєвод из чланка "Бел-чырвона-белы сьцяг" в Википедији на тарашкевицє (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 3.0 Unported).