Булгарскы језык

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Оземје в Јужној Европє, на кторых говорет на булгарском језыку.

Булгарскы језык јест јужнословјанскы језык, народны језык булгаров и државны језык Булгарије. Разом с близко сродным македонскым језыком булгарскы јест чест източној подгрупы јужнословјанскых језыков, кторе сут чест словјанској родины в индоевропејској вєтвє језыков.

Булгарскы и македонскы имајут ред својств, кторе удєљајут јих срєд всих иных словјанскых језыков: в нјих пропали падеже (јих функције изполњајут прєдлогы и поредок слов), јест развој суфиксного опрєдєљеного члена и одсутство инфинитива глагола. Они схранили и развили прасловјанскы глаголны строј, але аналитично. Једным прикладом такого развоја јест развој форм глагола, кторе означајут източник информације.

Дрєвнебулгарскы језык был източником при створјенју црковнословјанского језыка, језыка богослужбы в реду православных цркв, и црковнословјанскы језык даље стал източником словосбора дља булгарского језыка в соврєменны час.

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]