Владимир Путин

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Владимир Путин, фотографија 5 септембра 2022 рока.

Владимир Владимирович Путин (рус.: Владимир Владимирович Путин) јест росијскы државник и политична персона, јест тутчасны президент Росије. Такоже јест врховны главнокомандовач Армије Росијској Федерације и прєдсєдатељ Државного совєта Росије и Совєта безпечности Росије. Фактично непрєстанно управјаје Росијеју од 2000 рока.[1][2] В септембру 2017 рока Путин стал росијскым лидером, кторы управјал државоју должеје всих послє Јосифа Сталина. Подчас својеј влады Путин обратил политичну систему Росије в репресијны авторитаризм.[3]

Уродил се 7 октобра 1952 года в Ленинграду, СССР. 31 декембра 1999 года послє демисије президента Бориса Ељцина стал терминовым президентом Росије. Был избраны президентом Росије в 2000, 2004, 2012 и 2018 роках. Јест вєројетност фалсификације резултатов изборов президаента, что доводило до протестов в Росији.[4][5]

Подчас првого президентского термина Путина Росија изиграла в Другој чеченској војнє, а економика Росије почела расти на 7% за год вслєд успєшных економичных реформ и силного раста цєн на нафту.[6] Путин управјал војноју в Грузији и реформованјем армије и полиције Росије, когды был премиер-министром при президенту Дмитрију Медведеву.

В 2014 року, послє Евромајдана в Украјинє, Росија анексовала Крым и почела подпирати сепаратизм на возходу Украјины.[7][8] Те дєјанја были осуджене бољшестју држав свєта[9] и против Росије были створјене санкције од США, ЕС и јих држав-сојузников. В февруару 2022 рока Путин подписал указ об признанју ДНР и ЛНР и приказал почети напад в Украјину.[10] Организација сједињеных народов смєста осудила росијску агресију против Украјинє.[11] Послє почетка војны в Украјинє Европејска Унија, США и друге државы издєлали додаточне санкције против Росији и персонално Путину.[12][13][14] В септембру 2022 Росија анексовала окуповане територије Украјины.[15][16]

Източникы

  1. "Russia: Freedom in the World 2022 Country Report". Freedom House (na anglijskom).
  2. "Четвертый срок Путина: как пройдет и чем кончится?". Голос Америки. (na russkom).
  3. Alexander J. Motyl. "Putin's Russia as a fascist political system" [Путинска Росија как фашистична политична система] (na anglijskom).
  4. "5 мая: протесты перед инаугурацией, от Южно-Сахалинска до Москвы. Фотографии" [5 маја: протесты прєд инаугурацијеју, од Јужно-Сахалинска до Москвы. Фотографије]. Meduza (na russkom).
  5. "«Левый фронт» провел митинг «Нам нужна законная власть!»" [«Лєвы фронт» проведл митинг «Мы потрєбујемо законну владу!»]. Свободная Пресса www.svpressa.ru (na russkom).
  6. Judah, Ben (2013). Fragile Empire: How Russia Fell In and Out of Love with Vladimir Putin (na anglijskom). Yale University Press.
  7. "Феномен «народных республик» Донбасса". Московский центр Карнеги (na russkom).
  8. "Военные России в Донбассе: кто и как это расследовал". Русская служба Би-би-си (na russkom).
  9. "Territorial integrity of Ukraine" (na anglijskom).
  10. "Путин объявил о специальной военной операции в Донбассе". РИА Новости (na russkom).
  11. "Генассамблея ООН потребовала от России «немедленно» вывести свои войска из Украины". Офишиалны сајт ОСН.
  12. "США, ЕС и Британия ввели персональные санкции против Путина". Русская служба Би-би-си (na russkom).
  13. "США ввели санкции против Путина, Лаврова, Шойгу, Герасимова". ТАСС (na russkom).
  14. "История введения санкций ЕС против России в связи с Украиной". ТАСС (na russkom).
  15. "Путин подпишет договоры о включении новых территорий в Россию 30 сентября". РБК (na russkom).
  16. "Путин подписал договор о вхождении новых территорий в состав России". РБК (na russkom).

Внєшње линкы