Кирилица

Кирилица јест писмо, кторо користаје се дља разных алфабетов в Европє и Азији (особливо в Возходној Европє, на Кавказу, в Централној и Сєверној Азији). Оно было основано на старокириличском алфабету, кторы был створјены в 9. столєтју в Преславској книжној школє (Прво Булгарско царство).^[1] Кирилица користаје се в азбуках православных словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејскы сојуз 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејского сојуза, после латинице и гречској азбукы.^[2]

Кирилица была изведена из гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкључајучи лигатуры. Тамте додаточне буквы были користајемы дља староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Модерне учени мнет, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.

В 18. столєтју кирилица в Росији была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удаљене архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже принесена.^[3]

Алфабет

Модерне словјанске језыкы, кторе користајут кирилицу како писмо, сут бєлорусскы, булгарскы, македонскы, русинскы, русскы, србскохрватскы (вкључајучи србскы и чрногорскы) и украјинскы, а такоже меджусловјанскы.

Модерне кириличне алфабеты словјанскых језыков
Меджусл.	Бєл.	Булг.	Мак.	Рус.	Србскохрв.	Укр.
А	А	А	А	А	А	А
Б	Б	Б	Б	Б	Б	Б
В	В	В	В	В	В	В
Г	Г	Г	Г	Г	Г	Г
	Ґ					Ґ
Д	Д	Д	Д	Д	Д	Д
					Ђ
			Ѕ
Е	Е	Е	Е	Е	Е	Е
Є						Є
	Ё			Ё
Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж
З	З	З	З	З	З	З
И	І	И	И	И	И	І
Ј	Й	Й	Ј	Й	Ј	Й
К	К	К	К	К	К	К
Л	Л	Л	Л	Л	Л	Л
Љ			Љ		Љ
М	М	М	М	М	М	М
Н	Н	Н	Н	Н	Н	Н
Њ			Њ		Њ
О	О	О	О	О	О	О
П	П	П	П	П	П	П
Р	Р	Р	Р	Р	Р	Р
С	С	С	С	С	С	С
Т	Т	Т	Т	Т	Т	Т
			Ќ		Ћ
У	У	У	У	У	У	У
Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф
Х	Х	Х	Х	Х	Х	Х
Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц
Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч
			Џ		Џ
Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш
		Щ		Щ		Щ
	’	Ъ		Ъ		’
Ы	Ы			Ы		И
	Ь	Ь		Ь		Ь
	Э			Э
	Ю	Ю		Ю		Ю
	Я	Я		Я		Я

Източникы

↑ J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (na anglijskom). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0-19-161488-2.
↑ Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (na anglijskom). Data dostupa: 3 avgusta 2014.
↑ "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (na russkom). Data dostupa: 22 mareca 2016.

Внєшње линкы

Тутој чланок имаје прєвод из чланка "Cyrillic script" в Википедији на англијском (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 4.0).

**Словјанске језыкы** ukryti[поглед | бесєда | измєнити]
Хисторија	Прабалтословјанскы језык Прасловјанскы језык Староцрковнословјанскы језык Соврєменне језыкы Кирил и Методиј Кирилица Глаголица
Западнословјанске језыкы	Чешскы језык Полабскы језык Срєдњепољскы језык Старопољскы језык Пољскы језык Поморскы језык Кашубскы језык Слезскы језык Словачскы језык Словинцскы језык Долнолужичскы језык Горнолужичскы језык
Взходнословјанске језыкы	Бєлорусскы језык Староизточнословјанскы језык Староновгородско нарєчје Русскы језык Русинскы језык Украјинскы језык
Јужнословјанске језыкы	Булгарскы језык Македонскы језык Србскохрватскы језык Боснијскы Хрватскы Чрногорскы Србскы Словеначскы језык
Умєтне језыкы	Црковнословјанскы језык Јазычје Меджусловјанскы језык Словиански Словио Словјаносрбскы језык
Курсивом сут означене мртве језыкы.

[1] J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (na anglijskom). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0-19-161488-2.

[2] Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (na anglijskom). Data dostupa: 3 avgusta 2014.

[3] "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (na russkom). Data dostupa: 22 mareca 2016.

[1]

[2]

[3]

Меджусл.	Бєл.	Булг.	Мак.	Рус.	Србскохрв.	Укр.
А	А	А	А	А	А	А
Б	Б	Б	Б	Б	Б	Б
В	В	В	В	В	В	В
Г	Г	Г	Г	Г	Г	Г
	Ґ					Ґ
Д	Д	Д	Д	Д	Д	Д
					Ђ
			Ѕ
Е	Е	Е	Е	Е	Е	Е
Є						Є
	Ё			Ё
Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж
З	З	З	З	З	З	З
И	І	И	И	И	И	І
Ј	Й	Й	Ј	Й	Ј	Й
К	К	К	К	К	К	К
Л	Л	Л	Л	Л	Л	Л
Љ			Љ		Љ
М	М	М	М	М	М	М
Н	Н	Н	Н	Н	Н	Н
Њ			Њ		Њ
О	О	О	О	О	О	О
П	П	П	П	П	П	П
Р	Р	Р	Р	Р	Р	Р
С	С	С	С	С	С	С
Т	Т	Т	Т	Т	Т	Т
			Ќ		Ћ
У	У	У	У	У	У	У
Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф
Х	Х	Х	Х	Х	Х	Х
Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц
Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч
			Џ		Џ
Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш
		Щ		Щ		Щ
	’	Ъ		Ъ		’
Ы	Ы			Ы		И
	Ь	Ь		Ь		Ь
	Э			Э
	Ю	Ю		Ю		Ю
	Я	Я		Я		Я

Меджусл.	Бєл.	Булг.	Мак.	Рус.	Србскохрв.	Укр.
А	А	А	А	А	А	А
Б	Б	Б	Б	Б	Б	Б
В	В	В	В	В	В	В
Г	Г	Г	Г	Г	Г	Г
	Ґ					Ґ
Д	Д	Д	Д	Д	Д	Д
					Ђ
			Ѕ
Е	Е	Е	Е	Е	Е	Е
Є						Є
	Ё			Ё
Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж
З	З	З	З	З	З	З
И	І	И	И	И	И	І
Ј	Й	Й	Ј	Й	Ј	Й
К	К	К	К	К	К	К
Л	Л	Л	Л	Л	Л	Л
Љ			Љ		Љ
М	М	М	М	М	М	М
Н	Н	Н	Н	Н	Н	Н
Њ			Њ		Њ
О	О	О	О	О	О	О
П	П	П	П	П	П	П
Р	Р	Р	Р	Р	Р	Р
С	С	С	С	С	С	С
Т	Т	Т	Т	Т	Т	Т
			Ќ		Ћ
У	У	У	У	У	У	У
Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф
Х	Х	Х	Х	Х	Х	Х
Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц
Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч
			Џ		Џ
Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш
		Щ		Щ		Щ
	’	Ъ		Ъ		’
Ы	Ы			Ы		И
	Ь	Ь		Ь		Ь
	Э			Э
	Ю	Ю		Ю		Ю
	Я	Я		Я		Я

Кирилица

Алфабет

Източникы

Внєшње линкы

Navigation menu

Iskati

Меджусл.	Бєл.	Булг.	Мак.	Рус.	Србскохрв.	Укр.
А	А	А	А	А	А	А
Б	Б	Б	Б	Б	Б	Б
В	В	В	В	В	В	В
Г	Г	Г	Г	Г	Г	Г
	Ґ					Ґ
Д	Д	Д	Д	Д	Д	Д
					Ђ
			Ѕ
Е	Е	Е	Е	Е	Е	Е
Є						Є
	Ё			Ё
Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж	Ж
З	З	З	З	З	З	З
И	І	И	И	И	И	І
Ј	Й	Й	Ј	Й	Ј	Й
К	К	К	К	К	К	К
Л	Л	Л	Л	Л	Л	Л
Љ			Љ		Љ
М	М	М	М	М	М	М
Н	Н	Н	Н	Н	Н	Н
Њ			Њ		Њ
О	О	О	О	О	О	О
П	П	П	П	П	П	П
Р	Р	Р	Р	Р	Р	Р
С	С	С	С	С	С	С
Т	Т	Т	Т	Т	Т	Т
			Ќ		Ћ
У	У	У	У	У	У	У
Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф	Ф
Х	Х	Х	Х	Х	Х	Х
Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц	Ц
Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч	Ч
			Џ		Џ
Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш	Ш
		Щ		Щ		Щ
	’	Ъ		Ъ		’
Ы	Ы			Ы		И
	Ь	Ь		Ь		Ь
	Э			Э
	Ю	Ю		Ю		Ю
	Я	Я		Я		Я