Кирилица

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Карта европејскых држав по писму, кирилица чрвеным

Кирилица јест писмо, кторо користаје се дља разных азбук в Евразије (особливо в Взходној Европе, на Кавказе, в Централној и Северној Азије). Оно было основано на старокириличској азбуке, ктора была стварьена в 9 столетје в Преславској книжној школе (Прво Булгарско царьство).[1] Кирилица користаје се в азбуках православных Словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејску унију 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејској уније, после латиницы и гречској азбукы.[2]

Кирилица была изведена из Гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкључајучи лигатуры. Овы додаточне буквы были користајемы дља староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в Гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Современне учени мньат, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.

В 18 столетје кирилица в Росије была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удалены архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже пријмена.[3]

Източникы[izměniti | izměniti kod]

  1. J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (na anglijskom). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0191614882.
  2. Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (na anglijskom). Data dostupa: 3 avgusta 2014.
  3. "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (na russkom). Data dostupa: 22 mareca 2016.

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]