Кыјев

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Плошча незалежности, централна плошча Кыјева

Кыјев (укр.: Київ) јест главны и најљудны град Украјины. Находи се на сєверовзходу Украјины, на брєгу рєки Днєпр. Административны центр Кыјевској области.

Кыјев јест важно промыслно, научно, образоватељно и културно срєдишче източној Европы. Град је домом многым технологичным промыслам, высшим образоватељным институцијам и хисторичным паметникам. Кыјев имаје обширну систему јавного прєвоза и инфраструктуру, вкључајучи Кыјевско метро.

Хисторија[izměniti | izměniti kod]

Име Кыјева, по прєданјам, происходе од име Кыја, једного из 4 легендарных основатељеј Кыјева. За своју хисторију Кыјев, једин из најстарых градов в източној Европє, прошел чрез ред ступњеј видности и невєдомости. Град вєројетно был како тргово срєдишче с 5. столєтја. Словјанско посељенје на трговом пути меджу Скандинавијеју и Константинопољем было васалом хазаров до јего захвата варьагами (викингами) в срєдинє 9. столєтја. Под владоју варьагов град стал столицеју Кыјевској Руси, првој източнословјанској државы. Подчас монголского вломјенја в 1240 року град был цєлком разрушены и изгубил своју власт в наслєдне столєтја. Даље Кыјев был маловажноју провинциалноју столицеју на окрајинах оземиј разных држав, изпрва Литвы, послє Пољскы, послє Росије.

Град изнова начел благоствовати подчас Промыслној револуцији в Росијском царствє в концу 19. столєтја. В 1918 року, послє проглашенја Украјинскоју народноју републикоју незалежности од Совєтској Росије, Кыјев стал јеј главным градом. Послє поражкы УНР, с 1921 рока Кыјев был једным из градов совєтској Украјины, а с 1934 рока стал јеј главным градом. Кыјев был без малого изнишчены подчас Другој свєтовој војны, або быстро был возстановлены в послєвојенне рокы и оставал се третјим најбољшим градом Украјины.

Послє разлома Совєтского сојуза и украјинској незалежности в 1991 року Кыјев остал быти украјинскым главным градом и изпытал великы приток прєселенцев из иных крајин државы.

Административно дєљенје[izměniti | izměniti kod]

10 округов на картє Кыјева

Град административно складаје се из 10 округов на правом и лєвом брєгах Днєпра:

  1. Холосијевскы округ (укр.: Голосіївський район)
  2. Соломјанскы округ (укр.: Солом’янський район)
  3. Свјатошенскы округ (укр.: Святошинський район)
  4. Оболонскы округ (укр.: Оболонський район)
  5. Подиљскы округ (укр.: Подільський район)
  6. Пєчерскы округ (укр.: Печерський район)
  7. Шевченковскы округ (укр.: Шевченківський район)
  8. Дарницкы округ (укр.: Дарницький район)
  9. Днипровскы округ (укр.: Дніпровський район)
  10. Дєснјанскы округ (укр.: Деснянський район)

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]