Лев Толстој

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Л. Н. Толстој в 1880-х годах

Граф Лев Николаєвич Толстој (28 августа [9 сентембра] 1828, Јаснаја Пољана, Туљскаја губернија, Росијска Империја — 7 [20] новембра 1910, станција Астапово, Рьазанскаја губернија, Росијска Империја) — једин из најбоље знаменитых русскых писатељев и мыслитељев, једин из величственых писатељев-романистев свєта.

Писатељ, јешче при житју признаваны начелника русској литературы. Творчество Љва Толстого је ознаменовало новы етап в русском и свєтовом реализме, је изступавши мостом меджу класичным романом XIX столетја и литературој XX столетја. Лев Толстој је оказал мочны вплыв на евољуцију европејского хуманизма, а такоже на развитје реалистичных традициј в свєтовој литературе. Изтворы Љва Толстого многократно сут филмовали се. Лев Толстој был самым издавајемы в СССР писатељем за 1918—1986 годы: обчи наклад 3199 изданиј је составил 436,261 млн екземпљаров.

Најбоље прослављены изтворы Толстого, как романы «Војна и мир», «Анна Каренина», «Возкрешенје»; автобиоргафична трилогија «Детство», «Отворочество», «Младост»; повєдки «Козаки», «Смрт Ивана Иљјича», «Крејцерова соната», «Отец Сергиј», «Хаджи-Мурат»; цикл есејев «Севастопољскије повєдки»; драмы «Живи труп», «Плоды просвєта» и «Власт тмы»; автобиографичны религиозно-филозовске изтворы «Изповєд» и «В чем моја вєра?», «Закон насиља и љубви» и ины.

Вњешње линкы