Минск

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Чрвена црква на Плошчє незалежности в срєдишчу Минска.

Минск (бєл.: Мінск; кл. бєл.: Менск; рус.: Минск) јест главны и најљудны град Бєлоруси, кторы находи се на рєках Свислач и Њамига. Административно срєдишче Минској области и Минского рајона, але не входи в јих состав и имаје станје оддєлној административној јединице. В Минску без јего приградов на 2018 год живут 1982444 људиј,[1] же дєлаје јего 11. најљудным градом в Европє.

Најпрво споминанје Минска како "Мєнеска" јест в 1067 году в "Повести врєменных лєт", кде јего споминајут како провинциалны град в Поволжском кнежству. Посељенје развивало се у рєк. В 1242 году Минск стал честју Великого кнежства Литовского. В 1499 году он достал привилегије магдебургского права. Од 1569 года Минск был главным градом Минского војеводства в Пољско-литовском содружству. В 1793 году в рамках Другого раздєла Пољскы Минск стал честју Росијској империје. Од 1919 до 1991 года, послє Росијского повстанја 1917 года, Минск был главным градом Бєлорусској совєтској социалистичној републикы в Совєтском сојузу. Послє разпада Совєтского сојуза Минск стал главным градом незалежној Бєлоруси.

Минск јест административны главны град Содружства незалежных држав и јест мєсто размєшченја јего централы.

Източникы[izměniti | izměniti kod]

  1. Численность населения на 1 января 2018 г. и среднегодовая численность населения за 2017 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов и поселков городского типа (na russkom). National Statistical Committee of the Republic of Belarus. 29 mareca 2018.

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]