Мира Лохвицкаја

Iz Medžuviki, svobodnoj encyklopedije
Jump to navigation Jump to search
Мира Лохвицкаја

Марија Альександровна Лохвицкаја (rus.: Мария Александровна Лохвицкая; 19 новембра 1869 – 27 августа 1905), знајема ако Мира Лохвицкаја (rus.: Мирра Лохвицкая), была Росијска поетка, ктора стала знајема в 1890-х роках. В јеј кратком житје она опубликовала 5 книг с поезијеју, прва и последньа из кторых добыли најпрестижну книжевну награду јеј времени, Пушкинску награду.[1]

За еротичној розкошности јеј творов современники звали Лохвицкају "русскоју Сафо", что не равнило се с јеј консервативным образом житја посвеченој жены и маткы 5 сынов. Она была забудена в советску еру и одкрыта поновно в конце 20-го столетја, кда она была познавана ако једна из најсамобытных и највливных гласов Србрној еры русској поезији[2] и првоју сред поеток на руском језыку, ктора подала пут Ане Ахматове и Марине Цветајеве.[3]

Жрла[praviti | praviti kod]

  1. Соломон Волков. St. Petersburg: A Cultural History (na anglijskom).
  2. Казимир Джон Норкелиунас. Mirra Lokhvitskaya: A Russian Symbolist Poet of Decadence (1869–1905) (na anglijskom). academic.marist.edu.
  3. М. Лохвицкая. Биография (na russkom). mirrelia.ru.

Линкы[praviti | praviti kod]