Украјинскы језык
| укр.: українська мова | |
| Обча информација | |
|---|---|
| Оземја | Украјина, Росија, Бєлорус, Молдова, Пољска |
| Народност | украјинци |
| Говоритељи | 35 милионов (2000[1]) |
| Писмо | кирилица |
| Служебны статус | |
| Служебны језык |
|
| Језычна организација | Национална академија наук Украјины |
| Језычна родина | |
Украјинскы језык јест източнословјанскы језык, народны језык украјинцев и державны језык Украјины. Чест словјанскых језыков, кторе сут једна из родин индоевропејскых језыков.
Украјинскы језык произходи од староизточнословјанского (дрєвнерусского) језыка, на ктором говорили в Кыјевској Руси. Послє разпада Кыјевској Руси и Галицко-Волынского кнежства језык на оземјах соврєменној Украјины развивал се в форму, ктора јест знана како рускы језык, кторы украјинци именовати староукрајинскы језык, а бєлоруси старобєлорусскы језык. Разом с рускым језыком в црковных службах такоже користали кыјевскы извод црковнословјанского језыка. Украјинскы језык имаје разпрострањенје с конца 17. столєтја, период основанја украјинској Гетманшчины. С 1804 года до Украјинској војны за незалежност украјинскы језык был забранјаным в школах Росијској империје, в ктору входило вечинство оземиј соврєменној Украјины. Језык имал свободну употрєбу и развиту книжевност и музику в Западној Украјинє, кде јего не забранјали.
Украјинскы језык користаје кирилицу како алфабет. Он схрањаје взаемну разумливост с бєлорусскым језыком. Стандарт украјинского језыка дєлаје Национална академија наук Украјины, главно јеј Институт украјинского језыка, Украјинскы језычно-информацијны фонд и Институт језыкознавства им. Потебни.
Iztočniky
- ↑ "Ukrainisch" (na němečskom). Forschungsverbund Ost- und Südosteuropa. Data dostupa: 3 dekembra 2018.
Внєшње линкы
Википедија, свободна енциклопедија на украјинском- Тутој чланок имаје прєвод из чланка "Ukrainian language" в Википедији на англијском (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 4.0).