Фјодор Достојевскы

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Фјодор Достојевскиј)
Jump to navigation Jump to search
Чловєк
Фјодор Достојевскы
рус.: Фёдор Михайлович Достоевский
Портрет В. Г. Перова, 1872. год
Портрет В. Г. Перова, 1872. год
Обча информација
Уродил се11 новембра 1821
Москва, Росијска империја
Умрєл9 февруара 1881
Санкт-Петербург, Росијска империја
Зајетје
  • писатељ
  • публицист
  • филозоф

Фјодор Михајлович Достојевскы (1821–1881) был русскы писатељ, мыслитељ, филозоф и публицист. Член-кореспондент Петербургској академији наук од 1887. года. Класик свєтовој литературы. Сугласно даным УНЕСКО, он јест једин из писатељев, кторых најчестєје читајут. Автор 12 романов, 16 повєдок и множства иных творб.

Ране творбы писатеља и повєст «Запискы из мртвого дома» (рус.: Записки из мёртвого дома; 1862) сут помогли појавјенју жанра психологичној прозы.

Послє смрти Достојевского сут признали класиком русској и свєтовој литературы. Он јест овплывнил на свєтову културу, а такоже на ред лавреатов Нобеловој награды (наприклад, Фридриха Ницше и Жана-Пола Сартра), разных психологичных учениј и егзистенциализма.

К најлєпшим јего творбам причисљајут «велико петокнижје» — «Злочинство и кара» (рус.: Преступление и наказание; 1866), «Идиот» (рус.: Идиот; 1866), «Бєси» (рус.: Бесы; 1872), «Подрасток» (рус.: Подросток; 1875), «Брати Карамазови» (рус.: Братья Карамазовы; 1880). По најзнаным творобам Достојевского израбили много филмов, прєдставјениј и иного.

Животопис

Фјодор Михајлович Достојевскы јест уродил се 11. новембра 1821. года в Москвє в Маријинској лєчиљњи за жебраков, в сємји Михаила Андрєјевича и Марији Фјодоровны Достојевскых. Он јест имал трех братов (Михаил, Андрєј и Николај) и четыри сестры (Варвара, Вєра, Љубов (јест умрла послє родженја) и Александра.

Когды он јест имал 16 годов, јест умрла јего мати. Послє того он и јего брат Михаил сут одјехали в Санкт-Птербург за ученје в Главном инженерном училишче, кторо закончил в 1843. году. В 1839. году јест умрл јего отец или од мозгового удара (але јествује верзија, кторој придрживали се он с братом, же го сут убили невољни сељани).

В 1846. году јест издал 1. знамы роман — «Бєдне људи» (рус.: Бедные люди).

Такоже в 1846. году он јест познал Михаила Василјевича Петрашевского. Он јест проводил вечеры бесєд, в час кторых сут дискутовали об утопичном социализму. В 1849. году петрашевцев сут осудили на смтру казњ, але потом сут замєнили на изгнанје. Достојевского осудили на изгнанје с работоју на 4 годы в Сиберији.

В 1857. году јего, како и иных политичных злочинцев, јест помиловал имератор Александр II, и чрєз 2 года Достојевскы јест вратил се в Санкт-Петербург.

Од 1861. до 1863. года брати Достојевски, Михаил и Фјодор, сут издавали часопис «Час» (рус.: Время), кторы сут закрыли в час Пољского повстанја из-за членка Н. Стахова. Потом Михаилу Достојевскому снова сут дозволили издавати, и брати сут издавали часопис «Епоха» (рус.: Эпоха; 1864–1865).

Јест умрл вечером 9. февруара 1881. года в Санкт-Петербургу из-за туберкулозы или емфиземы пључ.

Внєшње линкы