Koordinaty: 42°41′N 23°19′E

Булгарија

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Bulgarija)
Jump to navigation Jump to search
Држава
Булгарија
булг.: България
Хоругва
Герб
Обча информација
Полна назваРепублика Булгарија
булг.: Република България
ХимнМила родина
Главны и најболши градСофија
Официалне језыкыбулгарскы[1]
Државна формаунитарна парламентска република
Статистика
Плошча110,993.6 км² (103.)
Насељенје
  • Оценка (2019): 6,951,482[2] људиј (104.)
Валуталев (BGN)
Часова зона
Код ИСО 3166BG
Булгарија на картє
Координаты: 42°41′N 23°19′E

Булгарија, официално Република Булгарија, јест држава в Јужној Европє. Лежи в източној чести Балкан и граничи с Румунијеју на сєверу, Србијеју и Сєверноју Македонијеју на западу, Грецијеју и Турцијеју на југу и Чрным морјем на изтоку. Булгарија имаје површину в 110994 км² и јест 16. највелика држава в Европє, а јеј насељенје јест 6951482 људиј[2]. Софија јест главны и највеликы град Булгарије, ине велике грады сут Пловдив, Варна и Бургас.

Једным из првых сполоченств на оземјах соврєменној Булгарије была неолитична Карановска култура, ктору датовајут 6500 роками до нашеј еры. С 6. по 3. столєтја до нашеј еры област была мєстом битв меджу давными траками, персами, келтами и македонцами, что скончило с завојеванјем оземиј Римскоју империјеју в 45 року нашеј еры. Послє ослабјенја Римској империје впады племен в туте оземја вратили се. Коло 6. столєтја на тутых оземјах осєлили се ранне словјани. Полуномадне давни булгари втргнули в област в концу 7. столєтја и основали Прво булгарско царство в 681 року. Оно прєвладывало бољшестју Балкан и значно овлывнило на словјанске културы чрєз развој кирилице. Прво булгарско царство трвало до ранего 11. столєтја, когды бизантијскы цєсар Басилејос 2. завојевал и разставил јего. Успєшно булгарско повстанје в 1185 року основало Друго булгарско царство, кторо досегло својего врха при Ивану Асену 2. (1218–1241). Послє реда умарјајучих војн и феудалных споров царство разпало се в 1396 року и прєшло под османску владу близ на 5 столєтиј.

Послє росијско-туречској војны 1877–1878 роков јавила се третја и тутчасна булгарска држава. Многи етнични булгари были внє границ новој државы, что побудило иредентичне настројенја в Булгарији, кторе привели к нєколикым војнам с јеј сусєдами и сојузу с Нємцијеју в обојих свєтовых војнах. В 1946 року Булгарија стала честју совєтского Източного блока и стала једнопартијноју социалистичноју државоју. Комунистична партија оддала свој монопол на владу послє повстаниј 1989 рока и дозволила многопартијне изборы. Послє Булгарија сдєлала прєход до демократије и трговој економикы. С адопције демократичној конституције в 1991 року Булгарија јест унитарна парламентска република из 28 областиј с высокым ступњем политичној, административној и економичној централизације.

Булгарија входи в Организацију сјединьеных народов (с 1955 рока) и Европејскы сојуз (с 2007 рока). Валута Булгарије јест лев.

Административно дељенје[izměniti | izměniti kod]

Булгарија подраздељаје се на 28 областиј:

Източникы[izměniti | izměniti kod]

  1. "Constitution of the Republic of Bulgaria". National Assembly of the Republic of Bulgaria. Data dostupa: 30 avgusta 2020.
  2. a b "Population and Demographic Processes in 2019 | National statistical institute". www.nsi.bg. Data dostupa: 29 maja 2020.

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]