Булгарија
| булг.: България | |
 | |
 | |
| Обча информација | |
|---|---|
| Полна назва | Република Булгарија булг.: Република България |
| Химн | Мила родина |
| Главны и најболши град | Софија |
| Служебне језыкы | булгарскы[1] |
| Државна форма | унитарна парламентска република |
| Статистика | |
| Плошча | 110,993.6 км² (103.) |
| Насељенје |
|
| Валута | лев (BGN) |
| Часова зона | |
| Код ИСО 3166 | BG |
 Булгарија на картє | |
| Координаты: 42°41′N 23°19′E | |
Булгарија, служебно Република Булгарија, јест држава в Јужној Европє. Лежи в източној чести Балкан и граничи с Румунијеју на сєверу, Србијеју и Сєверноју Македонијеју на западу, Грецијеју и Турцијеју на југу и Чрным морјем на изтоку. Булгарија имаје површину в 110994 км² и јест 16. највелика држава в Европє, а јеј насељенје јест 6951482 људиј[2]. Софија јест главны и највеликы град Булгарије, ине велике грады сут Пловдив, Варна и Бургас.
Једным из првых сполоченств на оземјах соврєменној Булгарије была неолитична Карановска култура, ктору датовајут 6500 роками до нашеј еры. С 6. по 3. столєтја до нашеј еры област была мєстом битв меджу давными траками, персами, келтами и македонцами, что скончило с завојеванјем оземиј Римскоју империјеју в 45 року нашеј еры. Послє ослабјенја Римској империје впады племен в туте оземја вратили се. Коло 6. столєтја на тутых оземјах осєлили се ранне словјани. Полуномадне давни булгари втргнули в област в концу 7. столєтја и основали Прво булгарско царство в 681 року. Оно прєвладывало бољшестју Балкан и значно овлывнило на словјанске културы чрєз развој кирилице. Прво булгарско царство трвало до ранего 11. столєтја, когды бизантијскы цєсар Басилејос 2. завојевал и разставил јего. Успєшно булгарско повстанје в 1185 року основало Друго булгарско царство, кторо досегло својего врха при Ивану Асену 2. (1218–1241). Послє реда умарјајучих војн и феудалных споров царство разпало се в 1396 року и прєшло под османску владу близ на 5 столєтиј.
Послє росијско-туречској војны 1877–1878 роков јавила се третја и тутчасна булгарска држава. Многи етнични булгари были внє границ новој државы, что побудило иредентичне настројенја в Булгарији, кторе привели к нєколикым војнам с јеј сусєдами и сојузу с Нємцијеју в обојих свєтовых војнах. В 1946 року Булгарија стала честју совєтского Източного блока и стала једнопартијноју социалистичноју државоју. Комунистична партија оддала свој монопол на владу послє повстаниј 1989 рока и дозволила многопартијне изборы. Послє Булгарија сдєлала прєход до демократије и трговој економикы. С адопције демократичној конституције в 1991 року Булгарија јест унитарна парламентска република из 28 областиј с высокым ступњем политичној, административној и економичној централизације.
Булгарија входи в Организацију сјединьеных народов (с 1955 рока) и Европејскы сојуз (с 2007 рока). Валута Булгарије јест лев.
Административно дељенје
Булгарија подраздељаје се на 28 областиј:
- Благојевград (булг.: област Благоевград)
- Бургас (булг.: област Бургас)
- Варна (булг.: област Варна)
- Велико Трново (булг.: област Велико Търново)
- Видин (булг.: област Видин)
- Враца (булг.: област Враца)
- Габрово (булг.: област Габрово)
- Добрич (булг.: област Добрич)
- Крджали (булг.: област Кърджали)
- Кјустендил (булг.: област Кюстендил)
- Ловеч (булг.: област Ловеч)
- Монтана (булг.: област Монтана)
- Пазарджик (булг.: област Пазарджик)
- Перник (булг.: област Перник)
- Плевен (булг.: област Плевен)
- Пловдив (булг.: област Пловдив)
- Разград (булг.: област Разград)
- Русе (булг.: област Русе)
- Силистра (булг.: област Силистра)
- Сливен (булг.: област Сливен)
- Смолян (булг.: област Смолян)
- Софијска област (булг.: Софијска област)
- Софија (булг.: област София)
- Стара Загора (булг.: област Стара Загора)
- Трговище (булг.: област Трговище)
- Хасково (булг.: област Хасково)
- Шумен (булг.: област Шумен)
- Јамбол (булг.: област Ямбол)
Източникы
- ↑ "Constitution of the Republic of Bulgaria". National Assembly of the Republic of Bulgaria. Data dostupa: 30 avgusta 2020.
- ↑ a b "Population and Demographic Processes in 2019 | National statistical institute". www.nsi.bg. Data dostupa: 29 maja 2020.
Внєшње линкы
- Тутој чланок имаје прєвод из чланка "Bulgaria" в Википедији на англијском (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 4.0).