Ижевск
| рус.: Ижевск; удм.: Ижкар | |
.svg) | |
.svg) | |
| Административно дєљенје | |
|---|---|
| Држава | Росија |
| Субјект РФ | Удмуртија |
| Обча информација | |
| Основаны | 1760 |
| Плошча | 315,15 км² |
| Насєљенје (2021) | 623 472 људиј |
| Часова зона | UTC+4 (МСК +1) |
 Ижевск на картє | |
| Координаты: 56°51′N 53°12′E | |
Ижевск або Ижкар јест град в Росији, главны град Удмуртије. Ижевск јест 21. град в спису градов Росије по насељенју. Град јавјаје се великым индустриалным, трговым, научно-едукацијным и културным центром Поволжја и Прєдуралја.
Град јест знајемы за војенне и машинобудоватељне заводы. Имаје неофициалну назву "Главны орудны град" Росијској Федерације и званје града работничској славы. В 2010 року Ижевск зајел 3 позицију в конкурсу «Најкомфортнєјши град Росије»[trěba iztočnik].
Од 1984 до 1987 года имал назву Устинов по совєтскому министру обраны Дмитрију Устинову. Име града было врачено послє протестов граджан.
Географично мєстоположенје
Ижевск јест в возходној чести Возходноевропејској равнины, в меджурєчју Вјаткы и Камы, на рєкє Иж. Главны водојем града јест Ижевскы рыбник, кторы был створјены в другој половинє XVIII столєтја, јего плошча јест 2 200 хектаров.
Удаљеност Ижевска од Москвы јест 1198 километров. Примєрна удаљеност Ижевска од највечших градов Приволжского федералного округа: Перм — 279 км, Казањ — 390 км, Киров — 426 км, Уфа — 341 км, Самара — 561 км, Уљановск — 576 км, Нижны Новгород — 786 км, Саратов — 1026 км, Набрєжне Челны — 200 км.
Часова зона
Ижевск јест в часовој зонє МСК+1 (UTC+4). Согласно с користујемым в граду часом и географичноју долготоју, полдењ в Ижевску наставаје в 12:27.
Климат
В Ижевску јест умєрјены континенталны климат, кторы имаје кратко тепло лєто и долгу хладну зиму. Срєдња температура за год в граду јест +3,0 °C, срєдња быстрост вєтра за год јест 3,6 м/с, срєдња влажност воздуха за год јест 76%. Најтеплєјши мєсец јест јулиј, јего срєдња температура јест +18,9 °C. Најхладнєјши мєсец јест јануар, јего срєдња температура јест −12,4 °C.
Примєрна годова коликост опадов јест 508 милиметров (мм). Највєчша чест опадов јест в јунију — 62 мм, јулију — 58 мм и августу — 67 мм. Најменша коликост упадов јест в фебруару — 21 мм, марцу — 22 мм и априљу — 26 мм. 56% од всих упадов сут дожде, 26% јест снєг и остале 21% сут смєшане упады (мокры снєг, снєг с дождем). В Ижевску прєвладывајут југозападне вєтры, безвєтрје бываје рєдко. Ураганы и бурје сут рєдке јавјенја в Ижевску.
Насељенје
Насељенје Ижевска јест 43.23 % од обчего насељенја Удмуртије. Густост насељенја јест 2016,8 члов/км². Највечша коликост људиј в Ижевску была в 1996–1998 годах, тогда насељенје града было 654,5 тысечев чловєк. Од 1998 рока коликост људиј почела смєншати се, але раст почел се изнова в 2011 году[trěba iztočnik].
По даным за октобр 2021 года Ижевск јест 21 из 1118 градов Росије по коликости људиј.
Етничны состав града
По даным считыванја насељенја 2010 года:
- Руси (68,8 %)
- Удмурти (14,8 %)
- Татари (8,9 %)
- Остале народности (7,5 %) — украјинци, бєлоруси, маријци, башкири, чуваши, армєни, јевреји, нємци.
Административно дєљенје
Ижевск имаје 5 локалитетов:
- Ленинскы (рус.: Ленинский), 134,0 км²
- Октобрскы (рус.: Октябрьский), 87,8 км²
- Индустриалны (рус.: Индустриальный), 35,5 км²
- Устиновксы (рус.: Устиновский), 24,3 км²
- Првомајскы (рус.: Первомайский), 49,5 км²
Хисторија
Заложенје града
10 априља 1760 года почело се будованје Ижевского завода и села близ нјего. Село Ижевск было честју Хлыновского ујезда Казанској губерније.
В 1763 было скончено будованје водној прєграды, ктора створјала Ижевскы рыбник. Такоже в 1763 Ижевскы завод произведл прво желєзо.
В 1774 году Ижевскы завод был захвачены Емељаном Пугачевым. Бунтовники убили начелников завода, разграбили и спалили завод[trěba iztočnik].
С 1797 рока село было честју Вјатској губерније.
Завод оружја
В 1807 году на основє Ижевского желєзодєлатељного завода был створјены Ижевскы завод оружја. За быстры развој завода на нјего были позвани изкушени специалисти из Даније, Нємције, Швеције и так даље. Такоже, абы ускорити будованје завода, были призвани многи работники од другых градов.
Револуција и граджанска војна
9 новембра 1917 года в Ижевску была проглашена совєтска влада и разработаны првы устав Ижевского Совєта. 21 февруара 1918 года Ижевскы Совєт работников, војакскых и сељанскых законодатељев прогласил Ижевско село градом[trěba iztočnik].
28 маја 1918 года бољшевики разпустили совєт и 28 јулија 1918 вси лидери того совєта были арештовани. 8 августа 1918 почело се масово повстанје против бољшевикам. Послє тежкых бојев чрвена армија овладнула Ижевском 7 новембра 1918 года.
7 априља 1919 года градом овладнула армија Колчака. 9 априља почела се евакуација работников и приспособјениј Ижевского завода.
6 јунија 1919 года Чрвена армија почела послєдњу атаку на Ижевск. Чрвена армија поновно овладнула градом.
Внєшње линкы
- Тутој чланок имаје прєвод из чланка «Ижевск» в Википедији на русском (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 4.0).