Koordinaty: 56°51′N 53°12′E

Ижкар

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Iževsk)
Jump to navigation Jump to search
Град
Ижкар
рус.: Ижевск
Хоругва
Герб
Административно дєљенје
ДржаваРосија
Субјект РФУдмуртска Република
Внутрно дєљенје5 внутрногородскых локалитетов.
Обча информација
Основаны1760
Плошча315,15 км² км²
Насєљенје (2021)623 472 људиј
Часова зонаUTC+4 (МСК +1)
Ижкар на картє
Координаты: 56°51′N 53°12′E

Ижкар (рус.: Ижевск) јест град в Росији, главны град Удмуртије. Ижкар јест 21. град в спису градов Росије по насељенју. Град јавјаје се великым индустриалным, трговым, научно-едукацијным и културным центром Поволжја и Прєдуралја.

Град јест знајемы за војенне и машинобудоватељне заводы. Имаје неофициалну назву "Главны орудны град" Росијској Федерације и званје града работничској славы. В 2010 року Ижкар зајел 3 позицију в конкурсу «Најкомфортнєјши град Росије».

Од 1984 до 1987 года имал назву Устинов по совєтскому министру обраны Дмитрију Устинову. Име града было врачено послє протестов граджан.
Ижкар

Географично мєстоположенје

Ижкар јест в возходној чести Возходноевропејској равнины, в меджурєчју Вјаткы и Камы, на рєкє Иж. Главны водојем града јест Ижкарскы рыбник, кторы был створјены в другој половинє XVIII столєтја, јего плошча јест 2 200 хектаров.

Удаљеност Ижкара од Москвы јест 1198 километров. Примєрна удаљеност Ижкара од највечших градов Приволжского федералного округа: Перм — 279 км, Казањ — 390 км, Киров — 426 км, Уфа — 341 км, Самара — 561 км, Уљановск — 576 км, Нижны Новгород — 786 км, Саратов — 1026 км, Набрєжне Челны — 200 км.

Часова зона

Ижкар јест в часовој зонє МСК+1 (UTC+4). Согласно с користујемым в граду часом и географичноју долготоју, полдењ в Ижкару наставаје в 12:27.

Климат

В Ижкару јест умєрјены континенталны климат, кторы имаје кратко тепло лєто и долгу хладну зиму. Срєдња температура за год в граду јест +3,0 °C, срєдња быстрост вєтра за год јест 3,6 м/с, срєдња влажност воздуха за год јест 76%. Најтеплєјши мєсец јест јулиј, јего срєдња температура јест +18,9 °C. Најхладнєјши мєсец јест јануар, јего срєдња температура јест −12,4 °C.

Примєрна годова коликост опадов јест 508 милиметров (мм). Највєчша чест опадов јест в јунију — 62 мм, јулију — 58 мм и августу — 67 мм. Најменша коликост упадов јест в фебруару — 21 мм, марцу — 22 мм и априљу — 26 мм. 56% од всих упадов сут дожде, 26% јест снєг и остале 21% сут смєшане упады (мокры снєг, снєг с дождем). В Ижкару прєвладывајут југозападне вєтры, безвєтрје бываје рєдко. Ураганы и бурје сут рєдке јавјенја в Ижкару.

Насељенје

График родженја и смрти људиј в Ижкару. Фиолетовы - смрти, зелены - родженја.

Насељенје Ижкара јест 43.23 % од обчего насељенја Удмуртије. Густост насељенја јест 2016,8 члов/км². Највечша коликост људиј в Ижкару была в 1996–1998 годах, тогда насељенје града было 654,5 тысечев чловєк. Од 1998 рока коликост људиј почела смєншати се, але раст почел се изнова в 2011 году.

Народны состав сусєдств Ижкара. Од лєва вправо: Руси, Удмурти, Татари.

По даным за октобр 2021 года Ижкар јест 21 из 1118 градов Росије по коликости људиј.

Етничны состав града

По даным считыванја насељенја 2010 года:

Административно дєљенје

Административно дєљенје Ижкара.

Ижкар имаје 5 локалитетов:

  1. Ленинскы (рус.: Ленинский), 134,0 км²
  2. Октобрскы (рус.: Октябрьский), 87,8 км²
  3. Индустриалны (рус.: Индустриальный), 35,5 км²
  4. Устиновксы (рус.: Устиновский), 24,3 км²
  5. Првомајскы (рус.: Первомайский), 49,5 км²

Хисторија

Заложенје града

10 априља 1760 года почело се будованје Ижкарского завода и села близ нјего. Село Ижкар было честју Хлыновского ујезда Казанској губерније.

В 1763 было скончено будованје водној прєграды, ктора створјала Ижкарскы рыбник. Такоже в 1763 Ижкарскы завод произведл прво желєзо.

В 1774 году Ижкарскы завод был захвачены Емељаном Пугачевым. Бунтовники убили начелников завода, разграбили и спалили завод.

С 1797 рока село было честју Вјатској губерније.

Завод оружја

В 1807 году на основє Ижкарского желєзодєлатељного завода был створјены Ижкарскы завод оружја. За быстры развој завода на нјего были позвани изкушени специалисти из Даније, Нємције, Швеције и так даље. Такоже, абы ускорити будованје завода, были призвани многи работники од другых градов.

Револуција и граджанска војна

9 новембра 1917 года в Ижкару была проглашена совєтска влада и разработаны првы устав Ижевского Совєта. 21 февруара 1918 года Ижкарскы Совєт работников, војакскых и сељанскых законодатељев прогласил Ижкарско село градом.

28 маја 1918 года бољшевики разпустили совєт и 28 јулија 1918 вси лидери того совєта были арештовани. 8 августа 1918 почело се масово повстанје против бољшевикам. Послє тежкых бојев чрвена армија овладнула Ижкаром 7 новембра 1918 года.

7 априља 1919 года градом овладнула армија Колчака. 9 априља почела се евакуација работников и приспособјениј Ижкарского завода.

6 јунија 1919 года Чрвена армија почела послєдњу атаку на Ижкар. Чрвена армија поновно овладнула градом.

Внєшње линкы