Кирилица
Кирилица јест писмо, кторо користаје се дльа разных азбук в Евразије (особливо в Взходној Европе, на Кавказе, в Централној и Северној Азије). Оно было основано на старокириличској азбуке, ктора была стварьена в 9 столетје в Преславској книжној школе (Прво Булгарско царьство).[1] Кирилица користаје се в азбуках православных Словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејску унију 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејској уније, после латиницы и Гречского писма.[2]
Кирилица была изведена из Гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкльучајучи лигатуры. Овы додаточне буквы были користајемы дльа староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в Гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Современне учени мньат, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.
В 18 столетје кирилица в Росије была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удалены архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже пријмена.[3]
Жрла[praviti]
- ↑ Джоан Мервин Хјуси, Ендрју Лауф. Oxford History of the Christian Church (v ang.). Oxford University Press, 2010
- ↑ Леонард Орбан. Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European (v ang.). europe.eu, 2007
- ↑ Гражданский шрифт и кириллический Киш (v rus.). Журнал «Шрифт», 2013
