Кирилица
Кирилица јест писмо, кторо користаје се дља разных азбук в Евразије (особливо в Взходној Европе, на Кавказе, в Централној и Северној Азије). Оно было основано на старокириличској азбуке, ктора была стварьена в 9 столетје в Преславској книжној школе (Прво Булгарско царьство).[1] Кирилица користаје се в азбуках православных Словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејску унију 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејској уније, после латиницы и гречској азбукы.[2]
Кирилица была изведена из Гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкључајучи лигатуры. Овы додаточне буквы были користајемы дља староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в Гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Современне учени мньат, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.
В 18 столетје кирилица в Росије была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удалены архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже пријмена.[3]
Източникы[praviti | praviti kod]
- ↑ J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (in English). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0191614882.
- ↑ Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (in English). Data dostupa: 3 avgusta 2014.
- ↑ "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (in Russian). Data dostupa: 22 mareca 2016.
Внєшње линкы[praviti | praviti kod]
- Тутој чланок имаје прєвод из чланка «Cyrillic script» в Википедији на англијском (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 3.0 Unported).