Москва

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Moskva)
Jump to navigation Jump to search
Московскы кремљ

Москва (рус.: Москва) јест главны и најљудны град Росије. Град находи се на брєгу једноназваној рєкы в срєднеј Росијє и имаје насељенје 12655050 људиј (2021).[1] Град јест служебно срєдишче Московској области, але в јеј состав не входи. Москва јест најљудны град, кторы находи се цєлком в Европє, и највеликы град в Европє по површинє.

Датоју основанја Москвы мнет 1147 рок, когды посељенје под назвоју Москов впрво споминајут в Ипатјевској лєтописи. Град впрво получил важност како главны град Московского великого кнежства и потом был главным градом Русского царства. В 1721 року главным градом Росијској империје стал Санкт-Петербург, але Москва продолжила имати важно значенје. Послє росијскых повстаниј 1917 рока, в 1918 року Москва стала главным градом Росијској совєтској федералној социалистичној републикы, а потом — Совєтского сојуза. Послє разпада Совєтского сојуза Москва остала быти главным градом Росије, в ктором находет се без малого все основне државне институције.

Москва была мєстом проводженја Олимпијскых игр 1980 рока и једным из мєст проводженја Шампионата свєта по футболу 2018 рока.

Хисторија[izměniti | izměniti kod]

Возраст Москвы точно не знајут. Прве људске посељенја на оземјах Москвы датујут ероју неолита, около 8 тысечев роков до нашеј еры. В концу 1. тысечлєтја нашеј еры в оземјах соврєменној Москвы оселили се словјани: вјатичи и кривичи. Вјатичи были бољшестју почеткового насељенја Москвы. Најдавны кириличскы напис на оземјах соврєменној Москвы одкрыли на каменној формє дља одлива металичных грузов, ктору нашли под 14. корпусом Кремља в културном слоју конца 12. — првој третины 13. столєтја. ​

Прва референција Москвы в лєтописах јест Ипатјевскы лєтопис, в ктором споминајут, что 4 априља 1147 рока кнез Ростово-суздалского кнежства Јуриј Долгоруки пријел в граду под назвоју «Москов» својих пријатељев и сојузников во главє с кнезем Новгород-Сєверского кнежства Свјатославом Ољговичем. В 1156 року днес сбудовали нове дрєвєне усиљенја и обче оземје повысили в 3–4 раза. В новгородској брєстовој грамотє 12. столєтја Москву споминајут како «Кучков». В час монголского вломјенја на Рус в 1237–1238 роках Москву разграбили и спалили, једнако ју скоро реконструовали.

Набєг Тохтамыша на Москву в 1382 року, «Лицевы лєтописны свод».

В другој половинє 13. столєтја, починајучи с кнеза Даниила Александровича, Москва стала срєдишчем самостојного кнежства. В почетку 14. столєтја имєнја московских кнезев разширили се и в кнежство вошли оземја Коломєнского и Можајского кнежств. При кнезу Ивану Калитє в Москвє будовали прве каменне будынкы. К 14. — почетку 15. столєтја Москва стала великым трговым и ремеслным градом, а в јеј состав входили оземја Кремља, Китај-града и слободы в Замоскворєчју, Занєглимєнју и Зајаузју.

В концу 15. столєтја при кнезу Ивану 3. Васиљевичу Москва стала главным градом јединој русској државы. Ново станје помагало расту града и јего усиљенју в станју економичного и културного срєдишча државы. В почетку 17. столєтја град стал главным мєстом событиј Смуты — в 1605 року ју зајмало војско самозваного цара Лжедмитрија 1., в 1610 року војско пољаков.

В 1612 року Москву освободили од пољского војска и в 1613 року в Москвє помазали на царство Михаила Фјодоровича, кторы почел династију Романовых. В срєдине и другој половинє 17. столєтја Москва стала мєстом реда сполочных и политичных метежев: Сољены бунт, Мєдны бунт, Стрєлецке бунты 1682 рока и 1698 рока.

В 1712 року главным градом Росије стал Санкт-Петербург. В 1728–1732 роках в Москвє находил се императорскы двор, але Москва не была главным градом в час Росијској империје. В Москвє продолжили короновати императоров и ју често называли «првопрєстолноју столицеју» (рус.: первопрестольная столица) Росије, најстарєјшим главным градом. В 1755 року в Москвє основали Московскы университет, првы университет в Росијској империји.

В час Наполеонского вломјенја в Росију Москву захватило војско Наполеона. В час окупације в Москвє случил се пожар, кторы унишчил до 80% будынков в граду. Послє пожара град реконструовали вече 20 роков. В 1851 року меджу Москвоју и Санкт-Петербургом одкрыли желєзничну драгу. К концу 19. столєтја в Москвє одкрыли трамвај.

В почетку 20. столєтја Москва, како и вса Росија, стала мєстом повстаниј: почетково Росијского повстанја 1905 рока, потом Февруарско повстанје и Октобрско повстанје 1917 рока. В 1918 року из Петрограда (Санкт-Петербурга) в Москву прємєшчаје се бољшевичска влада и Москва изнова ставаје главным градом Росије. Послє изигранја бољшевиков в Граджанској војнє Москва ставаје главным градом Совєтского сојуза.

В час Совєтского сојуза изглед града имаје много измєн. В 1920–1930 рокы комунистична влада сноси ред храмов и монастыров. В Москвє будовајут много будынков в стиљу конструктивизма, в московском кремљу будовајут мавзолеј Ленина. При Иосифу Сталину был створјены генералны план реконтрукције Москвы, послє кторого архитектурны стиљ Москвы прєменјајут на «сталинскы ампир»: в тутом стиљу будовајут московско метро и ред будынков в срєдишчу града.

В час Другој свєтовој војны под градом проходи битва под Москвоју, прво велико изигранје совєтского војска над нацистами в војнє. Из Москвы в час војны евакуовали многе заводы, институције влады почели евакуовати в Кујбышев (Самару). Послє изигранја в војнє в Москвє 24 јунија 1945 рока прошла парада Побєды.

Послє разпада Совєтского сојуза и упада комунизма в Москвє почели руконструовати унишчены храмы, главным из кторых была копија Храма Христа-спаситеља, и будовати нове. Такоже в граду активно унишчали старе будынки и будовали нове будынкы-небодрапы. В 1990–2000 роках в Москвє стал се ред терористичных актов, најзнаным из кторых јест захват заложников на Дубровкє.

В 2011–2012 к озејам Москвы власт прилучила југозападне оземја Московској области, тако знану Нову Москву. То разширило обчу површину града в 2,5 раза. По пројекту плановали размєстити државне институције в Новој Москвє, але туте плане сут нереализоване.

Административно дељенје[izměniti | izměniti kod]

Карта 12 административных округов Москвы

Москва дєли се на 12 административных округов:

  1. Централны административны округ (рус.: Центральный административный округ)
  2. Сєверны административны округ (рус.: Северный административный округ)
  3. Сєверноизточны административны округ (рус.: Северо-Восточный административный округ)
  4. Източны административны округ (рус.: Восточный административный округ)
  5. Југоизточны административны округ (рус.: Юго-Восточный административный округ)
  6. Јужны административны округ (рус.: Южный административный округ)
  7. Југозападны административны округ (рус.: Юго-Западный административный округ)
  8. Западны административны округ (рус.: Западный административный округ)
  9. Сєверозападны административны округ (рус.: Северо-Западный административный округ)
  10. Зеленоградскы административны округ (рус.: Зеленоградский административный округ)
  11. Новомосковскы административны округ (рус.: Новомосковский административный округ)
  12. Троичскы административны округ (рус.: Троицкий административный округ)

Административне округы в првых 10 округах дєлет се всего на 125 рајонов. Оземје тако знаној Новој Москвы, кторе вкључили в јеј состав в 2012 року како Новомосковскы и Троичскы административны округа, дєлет се на 21 посељенјев. Зеленоградскы административны округ јест не граничи с иными округами Москвы (ексклав).

Източникы[izměniti | izměniti kod]

  1. ↑ "Оценка численности постоянного населения на 1 января 2021 года и в среднем за 2020 год" (na russkom). Росстат. Data dostupa: 19 mareca 2021.

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]

Retrieved from "https://isv.miraheze.org/w/index.php?title=Москва&oldid=12550"