Росија

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Rosija)
Jump to navigation Jump to search
Држава
Росија
рус.: Россия
Хоругва
Герб
Обча информација
Полна назваРосија, Росијска федерација (рус.: Россия, Российская Федерация)
Химндржавны химн Росије
Главны и најболши градМосква
Официалне језыкырусскы[1]
Државна формафедерална полпрезидентска република
Статистика
Плошча17098246 км²[2] (1.)
Насељенје
  • Оценка (2021, с Крымом): 146748590 људиј (9.)
Валутаросијскы рубљ (RUB)
Часова зона
Код ИСО 3166RU
Росија на картє
Координаты: 55°45′N 37°37′E

Росија, официално такоже Росијска федерација, јест држава в Восточној Европе и Северној Азији. Највелика држава в свете по површинє, ктора зајмаје 17 милионов км² или выше осмины насељеных оземиј Земји. Росија имаје 11 часовых зон и граничи с 16 суверенными државами, что јест највелико число в свєту. Она имаје насељенје в 146.2 милионов људиј и јест најљудна држава в Европє и 9. најљудна држава в свєту. Главны и највеликы град Росије јест Москва. Множинство људиј сут руси, најљудны словјанскы и европејскы народ. Државны језык јест русскы.

Чест фактичных оземиј Росије (бољшест полуострова Крым) вечинство држав-членов Организације сјединјеных народов познајут оземјами Украјины, кторе были нелегитимно анексоване Росијеју.

Хисторија[izměniti | izměniti kod]

Име «Росија» произходи од гречского греч.: Ρωσία, назвы Руси.

Хисторија државы поченаје се с историјоју източных словјанов, кторе објавили се како узнавајема група меджу 3 и 8. столєтјами. В 988 року они пријели православје из Бизантијској империје, что почело бизантијскы влив на словјанску културу, кторы характеризовал дрєвнеизточнословјанску и русску културу в слєдно тысечлєтје. Рус прєжила разпад в 13. столєтју, але в 15. столєтју източне земја Рус објединило Велико кнежство Московско, кторо стало претендовати на ине източнословјанске земје. К 18. столєтју тута држава силно разширила се чрєз завојеванја оземиј, анексије и колонизацију и стала Росијскоју империјеју, третјеју највеликоју државоју в хисторији.

Послє повстаниј в Росије в 1917 року была основаноју Росијска совєтска федерална социалистична република, водитељи кторој потом основали Совєтскы сојуз, прву комунистичну једнопартијну државу в свєту. Совєтскы сојуз имал рєшајучу рољу в побєдє Сојузников в Другој свєтовој војнє и стал суперсилоју и противником иној суперсилы, США, послє војны. В совєтску еру в Росији случили се понєкторе из најважных технологичных досегнениј 20. столєтја, таке како изпуск првого чловєчского спутника Земји и изпуск првого чловєка в космос. Послє разпада Совєтского сојуза в 1991 року Росијска СФСР стала Росијскоју федерацијеју. Вслєд конституцијној кризы 1993 рока в Росији адаптовали нову конституцију, и она остала федералноју полупрезидентскоју републикоју. С 2000 рока политичны строј Росије прєважаје Владимир Путин, владу кторого винет за авторитаризм, многе нарушенја прав чловєка и корупцију.

Земјепис[izměniti | izměniti kod]

Росија имаје поземне границе с 14 државами, что јест највелико число в свєту: она граничи с Норвегијеју, Финландијеју, Естонијеју, Латвијеју и Литвоју на сєверозападу, Бєлорусју и Украјиноју на југозападу, Грузијеју, Азербајджаном, Казахстаном на југу и Китајем, Монголијеју и Сєверноју Корејеју на југоизтоку. Такоже Росија граничи с 2 честично познаными државами (Абхазија и Јужна Осетија) и граничи једино по морју с Јапонијеју и США.

Демографија[izměniti | izměniti kod]

В сумє Росија има 12 градов с насељенјем вечеј неж милион: Москва, Санкт-Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижны Новгород, Казањ, Самара, Омск, Чељабинск, Ростов-на-Дону, Уфа, Волгоград.

Политика[izměniti | izměniti kod]

Војенне силы[izměniti | izměniti kod]

Оружне силы Росије складајут се из Поземных војск (армије), Војенно-морској флоты (флоты) и Воздушно-космичных сил (воздушных сил).

Източникы[izměniti | izměniti kod]

  1. "The Constitution of the Russian Federation – Chapter 3. The Federal Structure, Article 68". constitution.ru. Data dostupa: 22 aprilja 2015.
  2. "World Statistics Pocketbook 2016 edition" (PDF). United Nations Department of Economic and Social Affairs. Statistics Division. Data dostupa: 24 aprilja 2018.

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]