Sbornik:Proglas (Svęty Kiril)

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
⁘ Proglas ⁘
ⱂⱃⱁⰳⰾⰰⱄⱏ
Avtor: Svęty Kiril
Prěvod: M. Swat
Doba stvorjenja: 863-867
Město stvorjenja: Velikomoravska država
Ine: jedin iz prvyh tekstov crkovnoslovjanskyh, prědslovje četyrěh evangelij crkovnoslovjanskyh
Obraz Jana Matejky - dar poljskogo naroda k Velehradskoj Bazylikě u Čehije na tysęćlětje smrti sv. Metodija

Prědslovje jesm svętomu evangelju
Kako proroki prědpověděli sųt prěđe:
Hristos ide sòbrati narody(vslěd Iz. 66,18)
Ibo světlom jest vsemu světu semu(vslěd Jovan. 8:12)
Se sę stalo vò sedmom tysęćlěťju sěm
Ibo oni rěkli: slěpi bųdųt uviděti
Gluhi uslyšati slovo pisemno(Is. 29,18)
Boga ubo poznati trěba.

Zaradi togo slyšite, Slovjani, sobě:
ibo sej jest dar od Boga tu dany
Dar božji jest desnoj čęsti(Mat 25,33)
dar dušam, koj nikògda ne gnije(vslěd Mat 6,19-20)
dušam těm, koje go bųdųt prijęti.

Matej, Luka, Marko i Jovan
učęt vse narody govoręći:

Ako li svojih duš krasotų
viděti hoćete i radovati sę
grěšnų ťmų izgnati
i světa sego pråzdninų odmesti
i rajski život iziskati
i izběgti od ognjev goręća
slyšite nyně svoj råzum
slyšite slovjanske vse narody:

slyšite slovo, iže od Boga ide(Ap. 19,13; J 1,1-14)
slovo, iže krmi člověčje duše(Mt 4,4)
slovo, iže krěpi i sŕdce i um (J 6,26-27.33-35)
slovo, iže Boga poznati vas bųde prigotoviti.(Lk 3, 4-6; Mk 1, 14-15)

Kako bez světla radosti ne bųde
u oka vidęćego božje stvorjeńje vse -
- jemu vse ni lěpo ni vidimo bųde -(vslěd Mat 6,22-23)

tako i duša vśaka bez bukv
nesvědoma jest zakona božjego
zakona pisemnogo a zakona duhovnogo
zakona raj božji objavjajųćego.

Kaky sluh kògdy zvųka groma
ne slyši, Boga može bojati sę?
I nozdra, cvěta ne njuhajųće
kako božje ćudo mogųt råzuměti?
I usta, iže slådkosti ne čujųt
tvoręt člověka kako kamenj.(vslěd Is 44,18; Ps 115, 4-8)

Vyše togo duša bezpiśmenna
objavjaje sę vò ljudjah mŕtva.

Ovo vse my, brati, jesmo obdumali,
i govorimo sòvět potrěbny
onže vsih ljudij odděliti bųde

od života zvěŕskogo i žęđy(vslěd Gal 5,24)
dabyste ne imali uma neråzumnogo:
inozemnom językom slušajųći slovo(vslěd Mk 8,17-18)
kako měděnogo zvona glås slyšite.(vslěd 1 Kor. 13:1)

Ibo to svęty Pavòl učitelj skazal:

"Molitvų svojų najpŕvo Bogu davam,
a sloves hćų samo pęť izrěkti
råzumlivo govoriti
daby i vse brati råzuměli
neželi pověděti mråk rěči neråzumnych." (vslěd 1 Kor. 4:19, Syr 20, 5-8)

Člověk koj ne råzumě
koj ne prědkladaje povědky mųdroj(vslěd Mk 4,2)
kako može skazati pravų rěč nam?

Ibo kako gnilosť ovladyvaje tělo
vse råzpadajųća, vyše gnoja gnijųća
kògdy [tělo] svojego jediva ne imaje
tako duša vśaka slaběje [v] žitji
božjego ne imajųći života
kògdy slovese božjego ne slyši.

Inų ješče povědkų mųdrų velje
povědimo, k ljudjam ljubęćim sę,
hoćųćim råsti božjim råstom
ili tomu, kto ne zna toj pravoj istiny:

kako sěmena padajųće na polju
tako jest na sŕdcah člověčjih(vslěd Mat. 13,3-8.19)
jim trěba dòžďa božjih bukv
daby plod božji råstl lučše

Kto jest možny skazati vse povědky
koje napominajųt vse bez knig narody,
ne govoręće glåsom råzumlivym?
Ni někto znajųći języky vśake(vslěd 1 Kor 13,1)
ne može opisati nemoć jih.

Jednakože, da ja svojų povědkų prědstavjam,
mnogo mųdrosti v nemnogyh rěčah kažųći:

Gole sųt vse bez knig narody:
bez orųžja bojevati ne mogųt
so protivnikom duš naših
i gotovi sųt daby mųk věčnyh plenom stali.

Ale, narody koje vråga ne ljubite
i boriti sę s njim velje myslęće
otvorite ohotno dveri råzuma vašego
prijmite orųžje tvŕdo nyně(vslěd Ef. 6,17)
ježe kujųt knigy Gospoďeve
glåvų diavòlskų moćno råztirajųće(vslěd Gen 3,15)
Bukvy te, kto bųde prijęti
tomu Hristos mųdrosť svojų bųde objaviti
i piśmenami duše vaše podkrěpiti
i apostoli s prorokami vśakymi.

Ibo ljudi, jihne slovesa govoręće
možne bųdųt vråga ubiti
pobědų prinosęći dobrų k Bogu
a izběgajųći gnijųćego råzpada tělese;
tělese, jegože život - kako vò sně.

Ne padajųći, ale krěpko stojęći
oni Bogu bųdųt objavjati sę kako hråbri
stojęći po desnice božjego trona(Mat 25,33)
kògda ognjem [Bog] bųde sųditi narody(vslěd Mar 9,49)

oni bųdųt radovati sę s angelami navěky
slavęći věčno Boga milosŕdnogo
knižnymi vsimi pěsnjami
Bogu pěvajųći, ljudi ljubęćemu(vslěd Ap 14,3. 15,2-4)
Ibo Jemu prinaleži vśaka slava,
česť i hvala Božjemu Synu, zajedno
sò Otcem i Svętym Duhom
na věky věkov od vsego stvora.

Amin.

Original[izměniti | izměniti kod]

Original/Języčna versija (словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ)

Прогласъ ѥсмь свѧтоу ѥваньгелью:
Ꙗко пророци прорекли сѫтъ прѣжде,
Христъ грѧдетъ събьратъ ѩзꙑкъ,
Свѣтъ бо ѥстъ вьсемоу мироу семоу.
Се събꙑстъ сѧ въ седмꙑи вѣкъ сь.

Рѣшѧ бо они: слѣпїи прозьрѧтъ,
глоуси слꙑшѧтъ слово боукъвьноѥ.
Бога же ѹбо познати достоитъ.
Того же ради слꙑшите, Словѣне, си:
Даръ бо ѥстъ отъ Бога сь данъ,

даръ божїи ѥстъ деснꙑѩ чѧсти,
даръ доушамъ, николиже тьлѣѩ,
доушамъ тѣмъ, ѩже и прїимѫтъ.
Матъѳеи, Мар(ъ)ко, Лоука и Іѡаннъ
ѹчѧтъ вьсь народъ глаголѭште:

Ѥлико бо своихъ доушь лѣпотѫ
видитъ, любите бо радовати сѧ,
грѣховьнѫ же тьмѫ ѿгънати
и мира сего тьлѭ ѿложити
и раискоѥ житіѥ пріобрѣсти

и избѣжати отъ огни горѫшта,
слꙑшите нꙑнѣ отъ своѥго ѹма,
слꙑшите словѣньскъ народъ вьсь,
слꙑшите слово, отъ Бога прїиде,
слово же кръмѧ чловѣчьскꙑѩ доушѧ,

слово же крѣпѧ и срьдьце и ѹмъ,
слово се готоваѩ Бога познати.
Ꙗко бесвѣта радость не бѫдетъ
окоу видѧштю божіѭ тварь вьсѭ
нъ вьсе ни лѣпо ни видимо ѥстъ,

тако и доуша вьсꙗка без боукъвъ
не съвѣдѫшти закона же божіꙗ,
закона кънижьна и доуховьна,
закона раи божїи ꙗвлꙗѭшта.
Кꙑи бо слоухъ громьнаѥго тѫтьна
 
не слꙑшѧ, Бога можетъ боꙗти сѧ?
Ноздри же пакꙑ, цвѣта не ѫхаѭшти,
како божьѥ чюдо разоумѣѥте?
Ѹста бо, ꙗже сладъка не чюѭтъ,
ꙗко камѣна творѧтъ же чловѣка.

Паче же сего доуша безбоукъвьна
ꙗвлꙗѥтъ сѧ въ чловѣцѣхъ мрьтва.
Се же вьсе мꙑ, братіѥ съмꙑслѧште
глаголѥмъ съвѣтъ подобаѭшть,
иже чловѣкꙑ вьсѩ ѿлѫчитъ

отъ житiꙗ скотьска и похоти,
да не имѫште ѹмъ неразоумьнъ,
тоу ждемь ѩзꙑкомь слꙑшѧще слово
ꙗко мѣдьна звона гласъ слꙑшите.
Се бо свѧтꙑи Павьлъ ѹчѧ рече:

Молитвѫ своѭ въздаѩ прѣжде Богоу,
ꙗко хоштѭ словесъ пѧть издрешти
съ разоумомь своимь глаголати,
да и вьсе братьꙗ разоумѣѭтъ,
неже тьмѫ словесъ неразоумьнъ.

Кꙑи бо чловѣкъ не разоумѣѥтъ,
кꙑи не проложитъ притъчѧ мѫдрꙑ,
съказаѭштіѩ бесѣдꙑ правꙑ намъ?
Ꙗко бо тьлꙗ плътьхъ настоитъ,
вьсе тьлѧшти, паче гноꙗ гноѩшти,

ѥгна своѥго брашьна не иматъ,
тако доуша вьсꙗка опадаѥтъ
жизни, божіꙗ не имѫшти живота,
ѥгда словесе божіꙗ не слꙑшитъ.
Инѫ же пакꙑ притъчѫ мѫдрѫ дзѣло

да глаголѥмъ, чловѣци, любѧште сѧ,
хотѧште расти божіѥмь растомь,
къто бо вѣрꙑ сеѩ не вѣстъ правꙑ,
ꙗко сѣмени падаѭштю на нивѣ,
тако на срьдьцихъ чловѣчьсцѣхъ,

дъждꙗ божїи боукъвъ трѣбоуѭште,
да въздрастетъ плодъ божїи паче.
Къто можетъ притъче вьсѥ решти,
обличаѭштѧ бес книгъ ѩзꙑкꙑ,
въ гласѣ съмꙑсльнѣ не глаголѭште.

Ни аште ѹмѣѥтъ ѩзꙑкꙑ вьсѩ,
можетъ съказати немошть сихъ.
Обаче своѭ притъчѭ да приставлѭ,
мъногъ ѹмъ въ малѣ рѣчи кажѧ.
Нази бо вьси бес книгъ ѩзꙑци

брати сѧ не могѫште без орѫжіꙗ
съ противьникомь доушь нашихъ
готови мѫкꙑ вѣчьнꙑѩ въ плѣнъ.
Иже бо врага, ѩзꙑци, не любите,
брати же сѧ съ нимь мꙑслѧште дзѣло,

ѿврьзѣте прилежьно ѹмоу двьри,
орѫжіѥ прїимъше тврьдо нꙑнѣ,
ѥже коуѭтъ кънигꙑ Господьнѥ,
главѫ тьрѫште непріꙗзни вельми.
Боукъви сіѩ, иже бо прїиметъ

мѫдрость томоу Христосъ глаголѥтъ
и доушѧ вашѧ боукъвами крѣпитъ,
апостолꙑ же съ пророкꙑ вьсѣми.
Иже бо сихъ словеса глаголѭште
подобьни бѫдѫтъ врага ѹбити

побѣдѫ приносѧште къ Богоу добрѫ
плъти бѣжѧште тьлѩ гноѥвьнꙑѥ
плъти, ѥѩже животъ ꙗко въ сънѣ
не падаѭште, крѣпъко же стоѩште,
къ Богоу ꙗвльше сѧ ꙗко храбъри,

стоѩште о деснѫѭ божіꙗ прѣстола,
ѥгда огньмь сѫдитъ ѩзꙑкомъ,
радоуѭште сѧ съ аньгѣелꙑ въ вѣкꙑ,
присно славѩште Богъ милостивꙑи
кънижьнами вьсега же пѣсньми

Богоу поѭште чловѣкꙑ милоуѭштю.
Томоу подобаѥтъ вьсꙗка слава,
чьсть и хвала, Божїи Сꙑноу, вꙑнѫ
съ Отьцемь и Свѧтꙑимь Доухомь
въ вѣкꙑ вѣкъ отъ вьсеѩ твари.
Аминъ.