Сибир

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Sibir)
Jump to navigation Jump to search
Сибир в разных границах на картє Росије

Сибир (рус.: Сибирь) јест географична крајина в сєверној Азији, в Росији, ктора лежи меджу Уралом на западе, Арктичным океаном на сєверу, вододєлом Арктичного и Тихого океанов на изтоку, и Казахстаном и Монголијеју на југу. Хисторично (а такоже разговорно в Росији) до Сиберији належи тож росијскы Далеки изток.

Површина Сибири в зависности од пријевшеј изходној границе то около 10 или 12,7 млн км².

Насељенје[izměniti | izměniti kod]

До конца 16. столєтја Сиберија была малољудна. Совєтскы изслєдоватељ Борис Долгих оцєнил число мєстного насељенја в 17. столєтју (без русов) в 236 тысечев људиј, в тым 28,5 тысечев јакутов, 27,3 тысечев бурјатов, 17 тысечев татаров, 16,7 тысечев алтајских тјурков. По придатоку јеј до Росије начел напливати поток људства, кторы видно нарастал по избудованију Транссибирској желєзнице (1905).

Подолг спису насељенја Росији, в 1897 году на 5 760 169 обыватељев Сибири аж 84,9% репрезентовало људство из европејској чести Росији, из-срєд кторого 95% были руси. Из-срєд автохтонов (15,1%) најмногочиснлнєјши были бурјати (289 тыс.) и јакути (226 тыс.), 108 тыс. было алтајских тјурков, а 53 тыс. татаров. Автохтоничне људство доминовало оногда толико на самом сєвере и сєверном изходе Сибири и в Јакуцкој губернији (87,5% људства). 65% људства живут в градах. В Сибири јавјајут се 182 грады, из кторых 32 имајут понад 100 тыс. обыватељев. Руси, украјинци и бєлоруси сут дружно 89% числа људства Сибири. Домородне људи Сибири сут около 6% насељенја в крајинє.

Од упадку Совєтского сојуза до списа насељенја 2010 рока число насељенја сибирского и далекоизточного округов сменшило се с 21 милионов до 18,5 милионов људиј.

Покромє в Сибири живут прєдставитељи иных народности. Остале недомородне народы кторе живут в Сибири то главно татари, казахи и чуваши.

Внєшње линкы[izměniti | izměniti kod]