Koordinaty: 49°N 32°E

Украјина

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Ukrajina)
Jump to navigation Jump to search
Држава
Украјина
укр.: Україна
Хоругва
Герб
Обча информација
ХимнЈешче не умрла Украјины и слава и воља
Главны градКыјев
Служебне језыкыукрајинскы језык
Државна формаунитарна полупрезидентска република
Статистика
Плошча603 628 км² (45.)
Насељенје
Валутагривња (UAH)
Часова зона
Код ИСО 3166UA
Map
Украјина на картє
Координаты: 49°N 32°E

Украјина јест држава в Возходној Европє. Украјина јест втора највечша држава в Европе после Росије, с кторој она граничи на возходу и сєверовозходу. Украјина такоже имаје границе с Бєлорусју на сєверу, Пољскоју, Словакијеју и Мадјаријеју на западу, Румунијеју и Молдовоју на југу и имаје изход к Чрному и Азовскому морјам. Украјина имаје површину в 603 628 км² и насељенје в 41,5 милионов људиј (без спорној оземје Крыма), что дєлаје ју 8. по числу људиј државоју Европы. Главны и највеликы град Украјины јест Кыјев.

На оземјах соврєменној Украјины жили људи с 32 тысечев роков до нашеј еры. В Срєдњевєчју оземја была кључным центром източнословјанској културы, вслєд чего Кыјевска Рус стварјаје основу украјинској идентичности и днес. Послє јего разпада в 13. столєтју оземја была под владоју и дєлбоју разных држав, вкључајучи Реч Посполиту, Австро-Мадјарију, Османско царство и Росију. Козакска Гетманшчина јавила се и разцвєла в 17. и 18. столєтјах, але јеј оземје в концу раздєлили Пољска и Росијско царство. Послє Февруарској револуције в Росији јавило се украјинско народно движенје и 23 јунија 1917 рока была проглашана Украјинска народна република. Послє Другој свєтовој војны западну чест Украјины объединили в Украјинској совєтској социалистичној републикє с източној и вес крај стал честју Совєтского сојуза. Украјина стала незалежној в 1991 року послє разпада Совєтского сојуза.

Послє незалежности Украјина огласила се невтралноју државоју. Она приступила до ограниченого војенного сутрудничства с Росијеју и другими државами Содружства независных држав, меджуврєменно с сутрудничеством с НАТО. В 2013 року, послє того, как влада прєдсєдника Јануковыча рєшила вратити Суглашенје о свезу Украјины и Европејского сојуза и приступити до выше приближеных економичных свезов с Росијеју, начела се волна демонстрациј и протестов под назвоју Евромајдан, ктора потом прєшла в Украјинску револуцију 2014 рока и измєну влады в државє. Туте событја стали разлогом дља почетка анексије Крыма Росијеју в марте 2014 рока и војны в Донбасу в априљу 2014 рока, почетка Росијско-украјинској војны. В февруару 2022 года Росија ескаловала спор с Украјиноју и почела вломјенје на все оземја Украјины, а в септембру 2022 года анексовала јешче 4 крајины Украјины.

1 јануара 2016 рока Украјина приступила до економичној чести Глубокој и цєлковитој зоны свободного трга с Европејскым сојузом. В 2022 году, послє росијского напада, Украјина стала такоже кандидатом на вступјенје в Европејскы сојуз.

Административно дєљенје

Украјина дєли се на 27 крајин: 24 областиј, Автономну републику Крым и два грады со специалным статусом (Кыјев и Севастопољ):

Украјина фактично не контролује оземје Автономној републикы Крым и града Севастопољ, а такоже чест оземиј иных крајин, кторе были окуповане Росијеју в часу росијско-украјинској војны. Меджународна обчина познаје туте оземје Украјины како нелегитимно окуповане и анексоване Росијеју.

Източникы

  1. "Population (by estimate) as of 1 February 2021". ukrcensus.gov.ua (na anglijskom). Data dostupa: 24 mareca 2021.
  2. Рішення Ради: Україна 30 жовтня перейде на зимовий час [Rada Decision: Ukraine will change to winter time on 30 October] (na ukrajinskom). korrespondent.net. 18 oktobra 2011. Data dostupa: 31 oktobra 2011.

Внєшње линкы