Украјинскы језык

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Ukrajinsky jezyk)
Jump to navigation Jump to search
Језык
Украјинскы
укр.: українська мова
Оземје, на кторых говорили украјинскым језыком в почетку 20. столєтја.
Обча информација
ОземјаУкрајина, Росија, Бєлорус, Молдова, Пољска
Народностукрајинци
Говоритељи35 милионов (2000[1])
Писмокирилица
Служебны статус
Служебны језык
Језычна организацијаНационална академија наук Украјины
Језычна родина

Украјинскы језык јест източнословјанскы језык, народны језык украјинцев и державны језык Украјины. Чест словјанскых језыков, кторе сут једна из родин индоевропејскых језыков.

Украјинскы језык произходи од староизточнословјанского (дрєвнерусского) језыка, на ктором говорили в Кыјевској Руси. Послє разпада Кыјевској Руси и Галицко-Волынского кнежства језык на оземјах соврєменној Украјины развивал се в форму, ктора јест знана како рускы језык, кторы украјинци именовати староукрајинскы језык, а бєлоруси старобєлорусскы језык. Разом с рускым језыком в црковных службах такоже користали кыјевскы извод црковнословјанского језыка. Украјинскы језык имаје разпрострањенје с конца 17. столєтја, период основанја украјинској Гетманшчины. С 1804 года до Украјинској војны за незалежност украјинскы језык был забранјаным в школах Росијској империје, в ктору входило вечинство оземиј соврєменној Украјины. Језык имал свободну употрєбу и развиту книжевност и музику в Западној Украјинє, кде јего не забранјали.

Украјинскы језык користаје кирилицу како алфабет. Он схрањаје взаемну разумливост с бєлорусскым језыком. Стандарт украјинского језыка дєлаје Национална академија наук Украјины, главно јеј Институт украјинского језыка, Украјинскы језычно-информацијны фонд и Институт језыкознавства им. Потебни.

Iztočniky

  1. "Ukrainisch" (na němečskom). Forschungsverbund Ost- und Südosteuropa. Data dostupa: 3 dekembra 2018.

Внєшње линкы