Булгарскы језык
| булг.: български | |
 | |
| Обча информација | |
|---|---|
| Оземја | Булгарија, Греција, Сєверна Македонија, Румунија, Украјина |
| Народност | булгари |
| Говоритељи | 8 милионов |
| Писмо | |
| Служебны статус | |
| Служебны језык | Булгарија |
| Језычна организација | Институт за булгарскы језык |
| Језычна родина | |
Булгарскы језык јест јужнословјанскы језык, народны језык булгаров и државны језык Булгарије. Разом с близко сродным македонскым језыком булгарскы јест чест източној подгрупы јужнословјанскых језыков, кторе сут чест словјанској родины в индоевропејској вєтвє језыков.
Булгарскы и македонскы имајут ред својств, кторе удєљајут јих срєд всих иных словјанскых језыков: в нјих пропали падеже (јих функције изполњајут прєдлогы и поредок слов), јест развој суфиксного опрєдєљеного члена и одсутство инфинитива глагола. Они схранили и развили прасловјанскы глаголны строј, але аналитично. Једным прикладом такого развоја јест развој форм глагола, кторе означајут източник информације.
Дрєвнебулгарскы језык был източником при створјенју црковнословјанского језыка, језыка богослужбы в реду православных цркв, и црковнословјанскы језык даље стал източником словосбора дља булгарского језыка в соврєменны час.
Внєшње линкы
Википедија, свободна енциклопедија на булгарском- Тутој чланок имаје прєвод из чланка "Bulgarian language" в Википедији на англијском (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 4.0).